Nametnuto je pravilo nesmenjivosti vlastodržaca

Od tada su organizovali brojne vanredne i redovne izbore, posle kojih su postajali sve bezočniji, nemilosrdniji i beskrupulozniji. Izbori su im služili da se etabliraju u svaki deo društvenih i državnih sistema i da provere koliko su građani spremni da im se legalnim i legitimnim sredstvima suprotstave.

Sve prevare, obmane, krađe, iznuđivanja, pritisci i očigledni falsifikati bili su relativizovani i zataškani. Izbori nisu služili da građani iskažu slobodnu volju i pravo kome će da povere svoj glas, već su predstavljali svojevrsni teror i prinudu da se legalizuje pravo jedne grupe ljudi da vlada po sopstvenim principima i na štetu većine.

Već trideset godina znamo da nemamo mogućnosti da jednostavno izađemo na biračko mesto i opredelimo se za neku političku opciju.

Nametnuto je pravilo nesmenjivosti vlastodržaca i do detalja razrađeni mehanizmi poništavanja suvereniteta građana. Birač se smatra delom monstruozne mašinerije instruisane za jednostavan posao – da bude usmeren ili doveden na mesto gde treba ko bajagi da se slobodno opredeli za onoga za koga su mu naložili da se opredeli.

Tako glasa većinska Srbija duže od decenije, delom nesvesna, delom neodgovorna, oportunistička, sitno šićardžijska, zaluđena jeftinim obećanjima, potkupljena još jeftinijim poklonima, ucenjena, zastrašena i nesposobna da sagleda svoj tragični put u propast.

Glasala je tako i ovog decembra da omogući onom koji je prisvojio državu i razorio društvo da ostane neprikosnoveni gospodar.

Uveren da ima pravo da učini svako zlodelo koje mu padne na pamet, jer se odavno izdigao iznad postojeće datosti, proglasio je pobedu kvalifikujući je kao regularnu i čistu.

Najavio je da će je braniti, siguran da mu niko ništa ne može jer ima komisije, sudije, policiju, vojsku protuva i hulja koji su sprovodili njegove instrukcije i obesmišljavali izbornu proceduru.

Sumanuta pozicija kojom testira realnost nalaže mu da veruje da ima pravo da čini sve što umisli kako bi ostao na poziciji koju je zauzeo. Za to pravo se izborio više decenijskim razvijanjem mehanizama za manipulaciju i direktnu kontrolu birača.

NJegov anti civilizacijski i anti društveni način uništavanja građanskih sloboda i kontrolisanja ljudi, razvijen je do neslućenih razmera. Ništa nije prepušteno slučaju i niko na koga se može uticati nije zaboravljen.

Otkrivene izborne krađe od strane međunarodnih posmatrača tumači iz svog paranoičnog diskursa, kao neprincipijelni pritisak na suverenu i slobodnu državu, kako bi potvrdio poverenje svih onih nesrećnika duboko zaglibljenih u davno usađenu mantru o mržnji prema Srbima. Vrhovnik se brani svim nedozvoljenim sredstvima.

Nama, koji još uvek nismo uhvaćeni u njihove zločinačke mreže ne ostaje ništa drugo do da dozvoljenim sredstvima branimo sopstvenu pobedu i razotkrijemo sva nepočinstva učinjena u izbornom danu.

Borili smo se pod neravnopravnim i nehumanim uslovima i nemamo kud već da tu borbu nastavimo. Rastužuje i demotiviše ponekad analogija sa devedeset i šestom i tadašnjim izbornim krađama.

Izaziva gorčinu saznanje da sadašnja mladost Srbije, kao i ondašnja mora da ustane protiv svojih roditelja, deda i baba koji u svojoj patološkoj sebičnosti ne misle na budućnost onih koji imaju pravo da žive u organizovanom i na drugačijim principima zasnovanom društvu.

Zbog svih mladih koji nisu učestvovali u devastaciji društva i države, zbog obaveze da svoj jedini život ne stavimo u službu nečoveštva mora da se borimo. Ishod je neizvestan, ali cilj je suviše veliki da bi smeli da stanemo.

Diktator nam je poručio da Srbija (čitaj on) ne sme da stane. Za nas nema većeg izazova no da mu ne dozvolimo da tu zamisao ostvari.

Autorka je lekarka iz Vršca

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.