Napadači i huškači

 Zapravo napadači, a i huškači, udaraju na slobodu i demokratiju, na ustavne odredbe države Srbije. Na odredbe o višepartijskom sistemu, slobodi kretanja i izražavanja, na slobodu političkog organizovanja… Na ustavne i zakonske odredbe koje Borko, Boban, Marko i veliki deo građana, žele da koriste. A huškači i napadači bi da ne daju.

Ne daju, tako što nasrću na one koji smatraju da su prava iz Ustava Republike Srbije, prava za sve građane Srbije. Nasrću brutalno. Fizički. Šipkom pa po glavi. Na one koji smatraju da su višepartijski sistem, sloboda organizovanja, sloboda kretanja, sloboda govora … utemeljeno pravo, deo i oslonac demokratskog poretka države Srbije. Da je pravo svakog građanina Srbije da učestvuje u političkom i društvenom životu države Srbije. Bez straha od odmazde. Borko napadače ne poznaje. Ni Boban ni Marko. Nemaju s njima ništa. Nit ovi s njima. Nisu ih primoravali ni na šta. Nisu ih osobno zvali da čuju njihove, drugačije stavove. Ni napadače ni huškače im. Oni su ih poslali. Ovi su došli. Došli da fizički onesposobe Borka jer nije deo njihovog bratstva. Boban i Marko su stradalnici braneći Borka i prava koja im u pravnom sistemu Srbije pripadaju.

Borko nije prekršio niti jedan propis države Srbije. Želi da koristi ustavna prava koja Ustav Republike Srbije uspostavlja svim građanima države Srbije. Napadači i huškači to ne daju. Hoće da primoraju Borka da ne sme koristiti ustavom i zakonom pripadajuća mu prava. Ne daju. Ne samo Borku. Nasrnuli bi oni i na Petra, Milojka, Kostu, Dragana, Milovana…. Ne daju jer su protivnici tih odredbi Ustava i zakona Srbije. Ne protivnici Borkovi, Bobanovi, Markovi ….. Protivnici su svakog ko nije iz njihovog bratstva.

I ovaj događaj nameće i otvara mnogobrojna pitanja o pravnom poretku koji je na javnoj, a i na ne javnoj sceni u Srbiji. Da li je Srbija zemlja u kojoj se vlada voljom i naklonošću političkih bosova ili je Srbija zemlja u kojoj se vlada Ustavom i zakonima. I odakle takva mržnja da se šipkama, s leđa, nasrne na živote ljudi koji imaju drugačije ideje o tome šta i kako treba raditi da građani u Srbiji bolje žive? Odakle tolika pohlepa za vlašću da se politički neistomišljenici čak i fizički ugrožavaju?

Opozicija se u nekoj meri objedinila pred lokalne izbore u nekoliko opština i očekivane izbore u Srbiji. Borko Stefanović je uzeo aktivno učešće u predizbornim i pripremnim aktivnostima za buduće izbore. U skladu sa pravom iz pravnog poretka države Srbije. Kako bi mu huškači i napadači uskratili to pravo, brutalno su nasrnuli na njega, ostavivši ga u krvi, njega i one koji su nastojali da ga odbrane.

Učešće u istim je uzeo i predsednik Republike Srbije. S pravom pravnog poretka države Srbije na čijem je čelu? Ili ne? Član 115 Ustava Republike Srbije, bezuslovno, utvrđuje da „Predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost“, tekst istovetan sa tekstom određenim za sudije Ustavnog suda. Kako sudija Ustavnog suda po Ustavu ne može biti istovremeno i predsednik partije a time niti nosilac odborničke liste, ne može to ni predsednik Republike Srbije jer Ustav ne dozvoljava da istovremeno bude i predsednik partije. A jeste. I predsednik države, i predsednik partije i nosilac odborničkih lista po Srbiji.

Time je predsednik partije i predsednik države svih građana Srbije uveden u nadmetanje među građanima i za lokalne skupštinske izbore po Srbiji u korist „svoje“ partije.

Kako i zašto? Tako što Ustavni sud smatra da identične odredbe Ustava nemaju istu važnost za različite persone? Postupak koji štiti ustavnost „može pokrenuti i sam ustavni sud“. Ako neće, može ga uvesti u problem ustavna žalba.

Zašto trebaju baš predsednik države za nosioca liste za odbornike lokalne skupštine? Zato što vodeća partija na vlasti nema vere u jačinu svojih izbornih lista te se ispomažu predsednikom Republike Srbije/partije?

Odakle tolika pohlepa za vlašću da se čak zanemaruju i izričite odredbe Ustav države Srbije?

Nije u pitanju arogancija, koja očekuje pokornost i podstiče samopouzdanje arogantnih, niti snovi o sveobuhvatnoj moći. Ne. U Srbiji je još uvek, teško ili nemoguće čak, uočiti odvojenost državnih od partijskih funkcija. Ni vlasti od javne administracije.

Funkcionisanje i kvalitet javne administracije u pravnom poretku Srbije, neovisno od vladajućih partija, predstavljaju sve izazove koje Srbija mora rešiti. Što pre.

Ustavni poredak u Srbiji ne prepoznaje „političke bosove“ koji će nekom dopustiti a nekom ne, da učestvuje u političkom i javnom životu Srbije. Vladini lideri po Ustavu i zakonu nisu „političke gazde“ političkog, pravnog i društvenog života u Srbiji. Ne retko se nailazi na takvo ponašaju: iskoristiti sve mogućnosti, bilo da je to moralno osuđujuće, pravno upitno ili ne, nije kriterijum. Bez prepreka i pregrada se i direktno meša u posao javne administracije. Odabir. Koji, kada, da li ili ne, prema kome, propis primeniti.

Državne i javne institucije i agencije, koje su pod kontrolom partijskih lidera na vlasti, potpuno su nedelotvorne a time čine i državu nedelotvornom. Poredak inače neuspešno funkcioniše bez jasnih, vidljivih, pregrada i prepreka za „političke gazde“ unutar političkog poretka tj. sistema institucija koje čine vlast. Naše zakonodavstvo nema te prepreke, pregrade. Tamo gde ih ima slabašne su, u naznakama, ne utemeljene u poredak. Eho ovog stanja se čuje, oseća. Prazninu popunjavaju huškača i napadača.

Zašto se ne toleriše neslaganje? Zašto zastrašiti druge da se slože sa njima. Odakle da među narodnim zastupnici različitih pogleda nema dijaloga, nema poštovanja razgovora već prekidanja drugih, verbalnih napada, nepravednog zauzimanja raspoloživog vremena? Kako promeniti društvo nabolje?

Pored promena propisa, funkcionisanja i kvaliteta javne administracije, podjednak značaj za demokratizaciju društva ima kultura. Nema socijalne pravde i ukupnog napretka za sve članove društva bez kulture. Kulturi koja se dnevno oblikuje kao skup društvenih značenja umeće se ideologija. To je zapravo osnovna prepreka društvenoj promeni. Čak i kod pravnih intervencija. Sporne, rijaliti politike to dobro znaju.

Zašto se na Borka, Bobana i Marka fizički nasrnulo? Zato što napadači i huškači vole Lučane, Dragačevo, Kulu, Kladovo i Doljevac, a Borko, Boban i Marko ne vole?

Autor je politikolog iz Požege