Napravićete od Srbije državu tužne dece

Često se pita «Zašto sam se ja uopšte rodio?». Dete sa kojim se druga deca druže samo kada nemaju bolje društvo, dosadno im je ili iz ličnih interesa žele da pokažu humanost.

Populaciona politika Republike Srbije je upravo takva, kada je nekom u državi dosadno ili ne zna šta da radi i čime da se bavi, a on se dohvati populacione politike jer je ona uvek popularna.

Samo u «novijoj» srpskoj istoriji poznata je bivša žena predsednika koja nije znala šta je snašlo kada je postala prva dama, pa je hitno uzela da se nečim zanima. Tada su nam govorili «Da nas bude više», čak su imali i kampanju na engleskom «To make more kids». Danas je (a bogami i juče) Slavica Đukić Dejanović dohvatila se da jaše ovog konja, postala je ministarka bez portfelja i ne odustaje u procesu pošumljavanja Srbije. Odustalo se od idiotskih slogana, ali stvari postaju mnogo opasnije.

REČ PORTFELJ označava ručnu kožnu pljosnatu torbu za nošenje spisa i novčanik sa više pregrada.

Dakle, ako vam u Vladi nedostaje portfelj – ona crna torbica koju neki umeju da nose oko vrata, a neki ispod miške – vi se brzo dohvatite populacione politike, borbe protiv bele kuge i počnite javno oplakujete gradove koji nestaju zbog manjka stanovnika.

Kada kreirate državnu politiku, nacionalnu strategiju ili bar renovirate stan, uvek krenete od cilja, uvek zamislite idealnu situaciju i razrađujete korake ka njoj. Koja je naša idealna situaciju? Koliko treba da nas bude? Hoće li nam iko ikada odgovoriti na to pitanje?!! Srba sada ima 7 miliona, a želimo, šta tačno? Da nas do 2050. godine bude 200 miliona?

I šta ćemo tada sa 200 miliona srpskog življa – kako nas uporno vlast naziva?

Album za sličice «Međunarodni modeli».

Kada čujem da su Vučić i njegovi činovnici došli sa puta i doneli neki od silnih modela za preporod Srbije, često geografski brendirani, uvek poželim da budem muva zunzara na tom diplomatskom sastanku.

Zamišljam npr Vučića i Zaeva kako razgovaraju – kao moj ortak kada ode ispred Terazijske česme da se menja sličicama. Kaže da skuplja sličice fudbalera za ćerku (da bar ima sina pa da mu verujemo).

– Brate Zoki, fali mi neki novi model, jel imaš možda neki da mi daš?

– Imam brate Aco, imam.

– Oćemo da se tapkamo ili reciprocitet?

Makedonija je 2013. godine usvojila amandman na Zakon o prekidu trudnoće koji se odnosi na smanjenje abortusa i on donosi tri nove mere, a pod lažnim velom brige o ženama:

• da se abortus mora zahtevati pismenim putem

• da je žena u obavezi da prođe savetovanje sa doktorima, tokom kojih doktori moraju da im pokažu sliku ploda i ultrazvukom prikažu kucanje srca

• hospitalizacija žene u bolnici u trajanju od tri dana

Ovo je zločin, abortus nije zločin. Abortus je pravo, a ovo je zločin i maltretiranje žena. Istih onih žena od kojih se očekuje da rađaju decu i povećavaju naciju.

Ove izmene zakona u Makedoniji su pratile demonstracije dela javnosti, a kritike su stigle i od Ujedinjenih nacija i Evropskog parlamenta. Rusija se nije oglašavala.

“(U Makedoniji) morate, ako želite abortus, da provedete dva dana u bolnici i morate da idete na ultrazvuk, zato što oni kažu da 10 do 15 odsto majki, kada čuje otkucaje srca deteta, tog trenutka promeni svoju odluku i da je to ustvari smisao toga… I time su uspeli da smanje svoje negativne trendove kod makedonskog življa. Kod albanskog nikada nije ni bilo problema.” Aleksandar Vučić

Možda se u ovoj izjavu predsednika krije odgovor na strateško pitanje! Koliko ima Albanaca na ovom svetu? Možda je cilj da nas bude bar za jedno dete više. Možda baš ono dete što treba da stane pod šljivu.

Realna slika Makedonskog modela i paušalne izjave Vučića.

U Makedoniji je 2013. godine, pre ove monstruozne izmena zakona, izvršeno ukupno 4.983, a 2016. godine 4.251 legalnih abortusa. U periodu od tri godine smanjen je broj abortusa za 732.

Ukoliko se, međutim, uzmu u obzir i podaci o broju abortusa pre 2013. godine, može se videti da je trend smanjenja broja legalnih prekida trudnoće vidljiv i minimum pet godina pre promene zakona. Tako je, od 2008. do 2013. godine broj abortusa smanjen za oko 1.000, konkretno, sa 5.900 u 2008. na 4.983 abortusa u 2013. godini.

Samo totalnim idiotima nije jasno da abortus nema nikakve veze sa povećanjem nataliteta. Samo totalni idioti misle da će zabranom i maltretiranjem žena smanjiti broj abortusa. Tako mogu samo da smanje broj žena. Živih žena.

Javnost u Makedoniji nije verovala da je moguće da dođe do ove promene zakona, ali su se ipak jednog jutra probudili u državi koja počinje da maltretira svoje građanke.

Jugoslavija je imala najmoderniji zakon o prekidu trudnoće

U Srbiji prekid trudnoće legalizovan je 1969. godine zakonom o postupku prekida trudnoće u zdravstvenim ustanovama Republike Srbije.

Francuska je legalizovala prekid trudnoće 1975. godine.

Engleska je ozakonila prekid trudnoće 1967. godine.

Irska i Malta imaju najrigoroznije zakone o zabrani abortusa – namerni prekid trudnoće zabranjen je i DANAS čak i u slučaju silovanja.

Poljsku ne smemo ni da spominjemo.

U Nemačkoj je abortus legalizovan 1995. godine.

U većini zemalja Evropske unije abortus se može obaviti do 12 nedelje trudnoće, osim u Švedskoj, u kojoj je namerni prekid trudnoće moguće obaviti do 18 nedelje trudnoće.

Abortus je zakonski dozvoljen do 12 nedelje trudnoće u Nemačkoj, Austriji, Belgiji, Bugarskoj, Danskoj, Estoniji, Francuskoj, Grčkoj, Mađarskoj, Letoniji, Litvaniji, Češkoj, Rumuniji, Slovačkoj, Sloveniji i Švedskoj.

Srbija je pre 50 godina omogućila ženama pravo da same odlučuju o svom telu. Danas, pola veka kasnije, u Srbiji se ponovo moraju braniti odavno osvojena prava.

Istraživanje o muškarcima i rodnoj ravnopravnosti. Istraživanje o stavovima i ponašanju muškaraca i žena u Srbiji danas.

Istraživanje IMAGES Srbija se bavi ključnim pitanjima u oblasti muškaraca i rodne ravnopravnosti, uključujući partnerske odnose, dinamiku porodičnih odnosa i glavne zdravstvene i socijalne aspekte muškaraca.

Srbija, 2018. godine. Jedna četvrtina ispitanih priznaje da namerno zastrašuje svoju partnerku. Šamari i gađanje predmetima – deo su jedne petine veza. Uvrede i ponižavanja čine svakodnevicu trećine. Svaki pedeseti muškarac učestvovao je u grupnom silovanju. Da žena treba da toleriše nasilje, kako bi održala porodicu, slaže se njih 11, 9%.

Srbija, 2018. godine. “Žena treba da toleriše nasilje da bi sačuvala porodicu” – SLAŽEM SE odgovorilo je 11,9 posto muškaraca. “Muškarac treba da ima poslednju reč u porodičnim odlukama” – SLAŽEM SE, odgovorilo je 34,1 posto muškaraca.

“Najvažnija uloga žene je da brine o kući i kuva” – SLAŽEM SE, odgovorilo je 40,1 posto muškaraca. Svaki peti ispitanik se oseća uvređeno kada ga partrenrka zamoli da stavi kondom.

Rezultati pokazuju da skoro polovina ispitanika učestvovala u tučama protiv suparničkih grupa, kao i da je 60% mladića dodirivalo je devojke bez njihove saglasnosti ili im dobacivalo seksualne komentare.

Posebno je poražavajuće podatak da čak 18.8% muškaraca smatra da postoje situacije u kojima žena zaslužuje batine.

Međutim, skoro 90 odsto muškaraca reklo je da bi volelo da provodi više vremena sa svojom decom, a pokazalo se i da je u porodicama u kojima partneri imaju više obrazovanje podela kućnih poslova egalitarnija.

80% muškaraca je išlo sa svojim partnerkama na kontrole tokom trudnoće (od toga 30% je išlo na sve kontrole). Da odgovornost za decu posle razvoda treba da bude podjednaka kaže 4/5 ispitanih muškaraca.

U domaćinstvima 68.1% muškaraca, odluke vezane za decu su zajednička odgovornost. 49.1 odsto ispitanih muškaraca se slaže da su menjanje pelena i hranjenje dece odgovornost majke.

Odnos prema ženama, neravnopravnost, nasilje i ubistva su uzroci demografske katastrofe.

Od početka ove godine čak 20 žena usmrćeno je u porodičnom nasilju, duplo više nego za prva četiri meseca 2017. godine. U 93% slučajeva zločin počine muškarci, a najčešće su to bivši i sadašnji partneri.

2017. godine u Srbiji je stradalo 26 žena.

Žena u Srbiji je najugroženija u svom domu, najveća opasnost su bivši ili sadašnji partner. Svaka treća žena koja je ubijena u porodičnom nasilju u poslednjih nekoliko godina stradala je od vatrenog oružja.

U deset slučajeva ubistva žena iz 2017. godine nijedna od tri ključne institucije – policija, tužilaštvo, centri za socijalni rad – nije imala informacije o žrtvi i počiniocu, odnosno o prethodnom nasilju.

Policija je izrekla 10.504 hitnih mera za 6 meseci. Od tog broja, 7.095 je privremenih mera zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja, a 3.409 mera udaljenje učinioca iz stana.

Svaka treća žena ubijena tokom 2017. godine nasilje je prethodno prijavljivala policiji.

Populaciona politika je ozbiljna stvar. Ona nema nikakve veze sa abortusom niti količinom dece po glavi reproduktivno-sposobne majke. Uozbiljite se. Nemojte da se zajebavate sa ženama, inače ćete od Srbije napraviti zemlju tužne dece.

Autor je reditelj