Napredak ambrozije

Ambrozija je jedan od najvećih i najopasnijih alergena, koji u leto i ranu jesen predstavlja problem za veliki broj građana Beograda i Srbije. Iako ne postoji zvanična statistika o broju stanovnika koji imaju zdravstvene tegobe i probleme izazvane cvetanjem ambrozije, prema istraživanjima, skoro sto posto osoba alergičnih na polen, u manjoj ili većoj meri, ima i reakcije na ambroziju.

Skupština Grada Beograda u martu ove godine je donela Program “Ambrozija kao zdravstveni rizik” – monitoring i suzbijanje ambrozije sa neuređenih javnih površina na teritoriji Beograda, prema kojem je monitoring ambrozije trebalo da se sprovede na površini od 320 ha, a hemijsko suzbijanje na površini od 120 ha, za šta je planiran budžet od ukupno 60 miliona dinara, 20 miliona za monitoring i 40 miliona za suzbijanje ambrozije.

Uprkos tome, najveće suzbijanje obavljeno je, navodno, u julu, bez obzira na plan da se to čini od početka maja do kraja septembra. Obilne padavine u istom mesecu, međutim, samo su dodatno doprinele rastu ove korovske biljke.

“Ambrozije ima mnogo na napuštenim gradilištima, starim sportskim terenima, autobuskim stajalištima. Najviše raste u prigradskim naseljima, ali i u gradskoj sredini. Ponegde je toliko ima da su to prava polja, a na nekim mestima dostiže visinu i do dva metra”, kaže Snežana Šundić Vardić iz Nacionalnog udruženja pacijenata obolelih od alergije “Alergija i ja” koje je ovih dana započelo akciju “Alarm za ambroziju”.

Da institucije ovaj problem tretiraju vrlo neozbiljno i da su planovi samo na papiru, dokazuje sve veći broj sugrađana, koji nam se javljaju i žale na smetnje. Udruženju “Alergija i ja” takođe se svakodnevno javljaju pacijenti, navodeći razne tegobe i dostavljajući podatke o lokacijama gde ambrozija raste. “Svakoga dana imamo veliki broj prijava. Sve je više novih obolelih, koji se žale na velike smetnje, poput oticanja, ekcema, zatvorenih očiju, astme itd. Mi im dajemo savete i upućujemo da se obrate lekaru.”

Pojedine opštine, poput Rakovice i Vračara u svom budžetu nemaju nijedan dinar namenjen  zaštiti životne sredine, a time ni suzbijanju ambrozije. Ipak, u opštinskim kasama  postoje sume novca koje predstavljaju viškove iz prethodnih godina, koij bi se svakako mogli iskoristiti za ovaj narastajući problem koji muči Beograđane. Samo u Rakovici identifikovano je 50 lokaliteta za monitoring ambrozije.

Gradonačelnik je u junu izjavio da “cela zajednica treba da se brine o ovom pitanju”, a da je Grad učinio sve, pa tako ambrozije, navodno, nema na površinama koje održava “Zelenilo Beograd”. Kaže, takođe, da je Grad nabavio tri drona i dva traktora, kako bi se snimanje terena i uništavanje ambrozije što efikasnije sprovelo.

Zavod za biocide i medicinsku ekologiju prema pomenutom programu, trebalo je da nabavi Polen monitor BAA500 radi prikupljanja i analize polenovih zrna. Na njihovom sajtu, međutim, nema podataka ni o monitoru ni o merenju. ali ima film o ambroziji. Skromni podaci o ambroziji su dostupni na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine i ove nedelje pokazuju da je njena koncentracija u Beogradu visoka, te da će u narednom periodu biti u porastu. Kako je Beograd postao sredina gde ambrozija dobro napreduje tamo gde joj mesto nije oduzeo beton, sa sigurnošću možemo očekivati da će se nepovoljne prognoze i ostvariti.