Napredni legalizam

Čovek koji je po mišljenju naprednih legalista počinio takvo „nepočinstvo“, nije više onaj Duda kome se klicalo sa balkona Skupštine grada, koji je proslavio ovu zemlju, zbog koga taksisti i dan-danas zaustavljaju vozila da bi ga pozdravili, to više nije onaj fenomenalni košarkaški strateg kome se klanja ceo svet, poštujući njegove izuzetne uspehe, već smrtni neprijatelj režima Aleksandra Vučića.

Božja je pravda, da samo posle godinu dana, ti isti čuvari moralnog ustrojstva ove zemlje i kandidati za Bele anđele u budućim freskopisanim potvrdama časti i ugleda, saznaju da je nosilac liste Srpske napredne stranke za izbore u Beogradu, dr Zoran Radojičić, vlasnik nelegalnog objekta na Zlatiboru. Uz sve to, gle čuda, taj objekat izgleda da nije baš najurednije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije. Jednog dana istraga će pokazati koji kompletan idiot je tu vikendicu probao da naknadno pridoda uredno popunjenoj i još pre dve godine predatoj prijavi dr Radojičića, falsifikujući podatke o njegovoj imovinskoj karti, dok su hrabri novinari već izveštavali o novom naprednom skandalu. Poseban kuriozitet predstavlja činjenica da Duda Ivković nije ispraćen u zaluženu penziju u Beogradu, već u Atini, a novac sa te oproštajne utakmice donirao je baš ustanovi koju vodi doktor Radojičić.

Pride se saznalo da ima još nekih sa te liste koji vole Beograd, ali još više vole nelegalne kvadrate u prestonicu za koju se bore. Verujući ljudi će reći da to što je prvi na listi Srpske napredne stranke vlasnik nelegalnog objekta jeste možda stvar Božije volje, jer ne da dobri Bog da nam baš svaki bašibozuk deli moralne lekcije. Drugi će reći da je to stvar karme, treći da je u pitanju sudbina, koja ovu nakaradnu vlast pretvara u grotesknu lakrdiju. Ali kada državna Agencija za borbu protiv korupcije mandat novog direktora otpočne falsifikovanjem i krivotvorenjem podataka, to znači da se u prah i pepeo ruše ionako krhke nezavisne institucije, koje su postale plen naprednih hordi i uništitelja ove zemlje i alat za njihovu bahatu i osionu vladavinu, a ne regulatorna tela koja pre svega preventivno deluju na sprečavanju zloupotreba vlasti.

Dok nas zapljuskuju falsifikovane diplome, prepisani doktorati, bespravne vikendice, nelegalizovana potkrovlja, divlja gradnja na Pančićevom vrhu usred nacionalnog parka i gde sve to za većinu građana Srbije nije ništa nemoralno, a još manje nenormalno, valja se zapitati šta ćemo reći deci kada sve ovo prođe. Kako će naši potomci gledati na ovo nemo pristajanje na urušavanje države, institucija, vrednosnog sistema i šta će misliti o onima koji su savijene kičme, ćuteći posmatrali ovo vreme naprednog legalizma. Šta ćemo im reći za ovo vreme kada smo bili u napretku i prosperitetu do guše.

Hvala Vučiću, Srbija je izgleda postala zemlja velikih mogućnosti. Kod nas je sve moguće. I sve je dozvoljeno, samo ako si na pravoj listi. Još ako si i prvi, moći kraja nema. Dok se jednog dana moćnik ne probudi u tesnom gvozdenom krevetu, nemo zureći u rešetke na prozoru kroz koje prodiru umilni zraci sunca, a ćelijom odjekuje pitanje:

“Šta mi je sve ovo trebalo?“