Naprednjačka politička „kazna“ – bibliotekarka na selu

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Samo da vam kažem u vreme vlasti DS I SPS a glasala sam za DS prebačena sam iz centra grada na periferiju
   „najseljačkiju“ i rekli su mi “ ili to ili selo“. Tako da vaš članak me iznervirao. Naravno prijavila sam odlazak iz firme kao tehnološki višak.

2. Tvoje demokrate, Veljinovci i slični su mene u 61. godini, kao veoma stručnog i odličnog radnika, ali zbog neslaganja sa osobom koja je tada vodila Biblioteku, počeli da kažnjavaju sa 10% od one jadne plate, uz pretnju da je to samo početak. Pobegao sam u selo da sledeće dve godine u OŠ predajem srpski, kod nas se u selu počinjalo, a meni demokrate i komp. smestiše da pobegnem i da ZAVRŠIM karijeru na selu. Čim su došli na vlast, 2000, doveli su konfliktnog i bleskastog, po meni, nabeđenog, pisca, za predsednika Upravnog odbora, čiji je prvi susret sa osobljem Biblioteke bio obraćanje jednoj uvaženoj našoj koleginici rečima: Pička ti materina komunjarska! Zato, bolje ćutite!

   1. Au, majku mu, pod starost u sendvičare…

   2. Demokratama se ima mnogo toga zameriti dok su bili vlast, ali opravdavati time ovo što se danas dešava, a spram čega je DOS bio mala maca, može samo plaćeni sendvič-bot i niko drugi.

3. Ko se sve u zadnjih 7 godina nije zaposlio kao bibliotekar ili nekom lokalnom centru za kulturu, posebno u malim mestima.
   …. onaj bedni poražavajuci osecaj kad dođete u lokalnu biblioteku u koju dolazite preko 20 godina , doceka vas novozaposleni SNS kadar , vi tražite ‘1984’ bez naglašavanja imena autora(jer verujete da to ne treba naglasiti) a mladi SNS bibliotekar vas ,bez imalo stida,pita :“A ko je to napisao? Sačekajte da pogledam u kompjuter.“
   Inače , sestra mi je završila bibliotekarstvo sa 9 ocenom … i radi u supermarketu. Srbija je baš odvratna država.

4. Podrška Dragani Rakić , svojim radom će olakšati agoniju življenja žiteljima tog sela. Podrška i hiljadama drugih sličih njoj , neće uticati mnogo na propast ovog naroda , neće nas to spasti al makar će moći da kažu da su dali sve od sebe i da su LJUDI iako je ,pokazaće istorija, bilo uzaludno boriti se protiv Moloha koji proždra ovaj narod.

5. Razumem osećaj, ali članak je protivrečan. Mislim, sve je u tački gledišta. Ako ovo bude jedna divna i uspešna priča (kao što, po nekom klišeu očekujem da bude) onda će progonitelji iz nje moći da sebe predstave kao mudre dobročinitelje koji su to od početka nameravali i niko neće moći da to logički opovrgne.
   Mada, opet na osnovu klišea, jer za bolje ne znam, verovatno će ti isti zatvoriti seosku biblioteku čim uvide da to postaje jedna divna priča i da počinje da znači i vama i stanovnicima Uljme. Čuvajte se, naročito na početku, verovatno će lokalna partijska ispostava imati zadatak da vam namerno zagorča život.

   1. Sa mog stanovišta, kako je autorka iznela činjenice, ovde je reč o nagradi, ne o kazni. Autorka će biti direktor biblioteke u Uljmi, „selu“ od 5000 stanovnika, a bivšoj opštini inače. Udaljenost od Vršca jeste 40km, ali u oba pravca, dakle 10-15 minuta vożnje u jednom pravcu. Ne vidim ništa loše u činjenici date mogućnosti da se podigne jedan „hram“ knjige, kako autorka posprdno naziva seosku biblioteku, štaviše, eto mogućnosti da dokaže svoje ljudske sposobnosti i stručne kvalifikacije na koje se toliko poziva . Danasu hvala što rešava privatna pitanja odvajajući medijski prostor za suštinski nebitne stvari u odnosu na teške ljudske sudbine kakvih je u Vršcu, Plandištu, Beloj Crkvi, Alibunaru…podosta.

6. Poštovana gospođo,
   Žao mi je vas je (ako ste vi ta bibliotekarka) al mi je još žalije što je Uljma nekada napredno optinsko mesto sada stavljena u konteekst provincije i sela u koje ljudi odlaze po kazni.Mnogo je primera sličnih ovome u kome se vidi odumiranje srpskih sela.
   Niko,ama baš niko(ni sadašnja a ni predhodna vlast) nespomilje decentralizaciju Srbije po uzoru na evropske zelje (ili naše komšije Rumune,Mađare,Hrvate…) kojom bi se prenela ovlaštenja na novo formirane opštine a koje bi činila sva naselja koja broje preko 3.000 stanovnika. Ovim bi se bar donekle ublažila pljačka i devastacija bar dela većih naselja koja su predata kao feudalbi posedi gradovima u kojima su sela politički i ekonomski majorizovana od strane istih i upućena na moljakanje i ulizničko dodvoravanje ljudima iz grada za naj banalnije komunalne probleme.
   U blizini vaše Uljme je i Starčevo sa 8.000 stan., Ban.Novo Selo 7.500,Ban.Karlovac 6.000,Kačarevo 7.500…..imamo mi tu i MZ sa 40.000 Batajnica….
   Stidi se Srbijo pred civilizovanim svetom,sami sebe uništavamo.
   Pratim vaše rubrike vezane za političku scenu u J.Banatu i dajem vam punu podršku nažalost ovaj put iz SR Nemačke. Ako Vam je za utehu ja sam izgubio posao u firmi koja je za vreme mog mandata udvostručila promet i prihod a kao nagradu od tog istog SNS (bolje reći političkih predstavnika iz grada) dobio sam otkaz da bi na moje mesto došla osoba koja sem 18 godina (punoletstva) nije ispunjavala ni jedan drugi uslov.Predhodno sam obavlao rukovodeću dužnost u jednoj javnoj službi u gradu skoro četiri godine i osetio kolika je „jeres“ da na nekom važnom mestu u „gradu“ radi neko sa sela nevezano za obrazovanje, stručnost,etičke i moralne kvalitete.
   To je Srbija, zemlja unutrašnje ekonomske i socijalne nepravde u kojoj caruje izreka „ko je jači taj tlači“.
   Tu smo gde smo.Dali smo to zaslužili!?
   Mislite o ovome.

7. E, ….draga nam komšinice. Da li Vi znate da u poslednjih nekoliko godina gomila vrhunskih Vrščana putuje po zabitima Južnog Banata zahvaljujući vrloj naprednoj eliti? Koliko njih putuje u Plandište, koliko u Belu Crkvu, koliko u Alibunar? A treba napraviti i analizu koliko Vrščana putuje svako jutro za Pančevo i Beograd – trbuhom za hlebom. Zar to ne bi u buduće bila zanimljiva tema Vaših obraćanja lokalnoj javnosti? I šire. Jer pojava (po saznanjima mnogih naših drugara) je naveliko rasprostranjena u Srbiji.

8. A ti bi u Beograd…

9. bojkot. samo bojkot.

10. Ja ne znam da li je davnih sedamdesetih godina bilo politike u bliotekama. Znam samo da je bilo normalno da sela imaju biblioteke i nije bilo nikakve pompe oko toga.. Radila sam, jednog letnjeg raspusta u jednoj takvoj, na zameni, a jedina preporuka je bila broj procitanih knjiga, Hvala svima onima koji su mi omogucili da u selu dodjem do svih naslova u literaturi koji nesto znace. A radila sam tada najlepsi posao na svetu. Jos mi je u nosu taj divni miris knjiga. Kako sam to prenela na decu, ne znam, tek jednom sam upozorila kcerku da ne cita beletristiku u vreme ispitnog roka, a ona kaze, ne citam, samo je mirisem.
    I to smo uspeli da ukaljamo. Razbili smo divnu zemlju, zakrvili se, podelili, osnovali feude za politicare i Alajbegovu slamu za tajkune, a roblje samo razmislja kako da prezivi. Niko vise ne razmislja o bibliotekama kao o hramovima kulture vec su i one postale predmet odvratnih zakulisnih radnji. Ne znam da li je ostalo jos ista sto nije ukaljano ovim blatom u kome smo do guse..