Naprednjačka politika samopovređivanja

Tako, usled navodnog opozicionog nasilja bila je navodno povređena Maja Gojković, dve novinarke Pinka, policajci, žene na ulazu gradske skupštine; i novinari u RTS bili su navodno duševno povređeni (naročito od one performans testere, koja se u naprednjačkoj verziji pretvorila u množinu). U svim ovim situacijama, prema prikazu Vučića i njegovih medija, povrede su bile teške. Međutim, očigledno je da u stvarnosti nije bilo tako. Običnom ljubitelju fudbalske igre u navodnom povređivanju SNS aktivistkinja i aktivista nametnulo bi se poređenje sa fudbalerima koji lako padaju u kaznenom prostoru da bi iznudili penal. Ima ih koji tako padaju kao da su žrtve pokušaja ubistva, a ne učesnici u običnom bloku ili remplovanju.

Ipak, naprednjačka politika samopovređivanja nije fudbalski bezazleno simuliranje (za koje se dobija žuti karton). Naprednjačka politika samopovređivanja ima iskonsko poreklo koje se nalazi u staroj Grčkoj. Naime, antički Atinjani, pre nego što su izumeli demokratiju, izumeli su i tiraniju. Prvi svetski tiranin bio je Pizistrat. On je, zarad dolaska na vlast, pribegao čak i samoranjavanju da bi se pred narodom predstavio kao borac za opštu stvar na koga su nasrnuli neprijatelji. Tim povodom, Skupština mu je odobrila 50 pratilaca kao telesnu gardu, što je on umeo da iskoristi za osvajanje (i ostajanje) na vlasti. U slučaju Vučića i njegovih pristalica, politika samopovređivanja služi održavanju na (apsolutnoj) vlasti.

Ima barem jedan slučaj koji ukazuje na to da pravo nasilničko ponašanje ne samo da nije smetnja za naprednovanje u naprednjačkom sistemu, nego je čak preporuka. Radi se o jednom sudiji koji je, po rečima njegovog kolege „tukao ženu do besvesti“. Taj sudija je među naprednjacima jednom stigao do vrhunca karijere, a priča se i da opet će. Stoga, kad god pomenu nasilništvo nad ženama, koje navodno čini njihov omiljeni „nasilnik“ Boško Obradović, naprednjake bi valjalo podsetiti na slučaj sudije koji je „tukao ženu do besvesti“ i posle toga maksimalno napredovao. Ne bi bilo zgoreg pozvati ih i da se obaveste o punom značenju „bijenja žene do besvesti“, i to na konkretnom primeru. Potom, trebalo bi da Vučić „pozove institucije Republike Srbije da počnu da rade svoj posao“ (pošto one, eto, reaguju samo na njegov zov).

Autor je redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu