Naprednjački kalifat i tekovine 5. oktobra

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Imam dobru vest.Istorija ne garantuje ništa!

2. Oba ova uslova za revoluciju su ok, ali postoji i treći: da je u pitanju zatvoren sistem, pa da je onda kritična masa ljudi prinuđena da nešto menja. Sva tri primera, najmlađi star osamdeset godina, su bili prilično zatvoreni sistemi. Ipak, primeri dobro ilustruju situaciju, neuspela revolucija i kontrarevolucija se desila, ponovo su na vlasti „ovi Slobini“. Za to je velikim delom zaslužna upravo autorova stranka, jer se u više navrata desilo to opisano farbanje piramide otkinutog vrha, počevši od samog petog oktobra. Autor onda postavlja pitanje da li je sazrelo vreme za novu revoluciju, i dosta ubedljivo dokazuje da ako se i desi, bolje da se nije desila. Dve varijante, socijalna ili nacionalistička, imaju revolucionarni potencijal ravan nuli, ali sledi novi salto mortale: ne samo pretpostavka da bi revolucija mogla da se desi, nego i da ako se desi, ona mora biti građanska, štaviše mora biti drugačija od svih opisanih u početku teksta, pri čemu bi Srbi trebali građanski da preuzmu istorijsku odgovornost. Što nema šanse da se desi, jer nijedan narod nikad nije priznao svoju istorijsku odgovornost, barem ne bez pretrpljene ozbiljne prisile, a uglavnom ni tad. Da rezimiram, stanovništvo Srbije mora biti prosvećenije, svesnije opšte situacije i istorijskog trenutka, mudrije, mora dobro znati šta hoće i neće… U toj postavci stvari ima još dva fatalna problema: da je stanovništvo takvo, prvo ovakvi ne bi došli na vlast, a drugo ne bi morali da se deinstaliraju revolucijom. Prostije rečeno, čitav tekst je puka propagandna manipulacija.

   1. Tekst jeste smislen i adekvatan situaciji ali je propagandan zato što dolazi od strane stranke koja je imala istorijsku priliku da nešto učini pa je prokockala.
      Sada vidimo kakvi ljudi su činili tu stranku, eno ih u sastavu vladajućeg režima gde su se udobno smestili i žive komforne živote.
      Demokratska stranka je definitivno izgubila pravo da nas poziva na proteste bilo koje vrste jer sama nije napravila otvoren otklon od ljudi iz njenih redova koji su nam ogadili demokratiju, setimo se belih listića i biće nam jasnije. Nisu poimenice nabrojali one koju se ne samo opljačkali državu nego i unazadili stanje duha u Srbiji za dugi niz godina.
      Narod trpi sve ovo jer se jednostavno NIJE pojavila ličnost kojoj bi se moglo pokloniti poverenje, onda rezonuje da i nema mnogo smisla menjati Vučića da bi došao možda neko još gori.
      Jednu takvu ličnost već smo imali 5. Oktobra, Koštunica je bio taj čovek bez mrlje ali se pokazalo da jednostavno nije dorastao vođenju države, nije razumeo stanje stvari u svetskoj politici a naše društvo pokušao je da menja ne zamerajući se nikome. Ne može se rđa ukloniti lepim rečima, mora se uzeti gruba šmirgla pa prionuti na težak rad.

3. Eto, barem se razmislja a ne kune ona belolisticka kuga. Tesko je a ne nesto narocito i plodotvorno izvlaciti analogije sa drugim nacijama, njihovim revolucijama iako uvek ima nekih dodirnih tacki ne treba se uvek i povoditi za njima. Kao potpuni laik mozda mogu da izvucem paralelu sa filmskim Japanom 1949. Ima taj film, Pijani andjeo, a u filmu aktualni Japan je predstavljen kao skup stracara oko kratera kojeg je najverovatnije napravila bomba, kratera punog otpadnih voda oko kojeg kruze malaricni komarci i jakuze. Analogija je malo nategnuta jer je Japan ipak bombardovan nekoliko godina, onako, gde padne-padne a ceo spektakl je ovencan Hirosimom i Nagasakijem no, lokva je tu. Glavni antijunak optira put jakuze kao put izlaska, u prvoj fazi, jer za drugi put ni ne zna, mozda ga ni nema. Nezdrav nacin zivota, tuberkuloza, idealizovanje gangsterskog koda dovode do toga da tuberkuloza zamalo trijumfuje, preduhitri je obracun izmedju jakuza. Glavni antijunak je odlucio da pokusa da se suprostavi gangsterima koji su vec odlucili da ga zrtvuju (jer je TB skart) u sukobu sa nekim drugim gangsterima i sledi tragican kraj. Pitanje je da li je drugacije moglo i biti. Pitanje je sta se dogodilo i sa sporednim zenskim likom, devojkom koja se izlecila od TB i krenula na studije, verovatno medicine, verovatno sa ambicijom da se bori protiv TB? Moje nekompetentno misljenje je da se vise treba fokusirati na stvaranju necega nego na rusenju necega sto se ne moze srusiti nego urusiti. Prosto da bi po urusavanju bilo nekoga ko ce da sanira posledice i spreci ponovnu pojavu uzroka. U tom procesu ne treba se opijati sopstvenom intelektualnom i moralnom velicinom koliko ni potcenjivati suprostavljenost jer se stvara nerealna slika koja dovodi do nerealnih ocekivanja.

4. Obe tekovine 5. oktobra, jesu uglavnom ponistene uspostavom naprednjackog kalifata. Ali demokratija je jos ranije pustena niz vodu, za vreme Kostunicinog i Tadicevog kalifata. To ne smemo nikako zaboraviti. To se dogodilo u onim procesima oko „borbe“ za Kosovo, ocuvanja drzavne zajednice sa CG, zavlacenjima oko isporuke Mladica i ostalih zlocinaca, sve zacinjeno geopolitickim tumacenjima svetskih prilika, kako je nama nametnuta demokratija, kao uostalom Libijcima, Egipcanima i ostalima iz africkog proleca, podizanje spomenika diktatorima pao BG-u i slicno. Dok su se usput dogadjale pljacke sirom Srbije. Pitajte Olju i njene omiljene goste gde se dela demokratija, dok su se podsmevali svemu tome i sve nazivali americkom podvalom ostatku sveta.
   Nadjite danas nekog iz tog 5.oktobarskog bloka, od ovih opozicionih lidera, koji je spreman da brani taj datum. I sami se odnose prema celoj toj stvari skoro pa sa nipodastavanjem. To je za njih neprijatna tema. Bas kao sto im je bilo neprijatno da istrazuju politicku pozadinu, znate vec cega. Bio im je preci Kostunicin „sanitarni otklon“.
   Ko nije ukapirao sta se dogodilo 12. marta, i da je tog dana ponisten 5. oktobar, tesko da taj ima kapacitet i nesto drugo da ukapira.