Napredovanje u kašnjenju 1Foto: Luca Marziale / Danas

Sve srećne države liče jedna na drugu, sve nesrećne države nesrećne su svaka na svoj način, da parafraziramo čuveni početak još čuvenijeg romana. I, istina je, ima nešto, mnogo toga, i u novcu, ali ponešto je takođe nezanemarljivo, i do organizacije, raspodele tog novca i onoga kako se on (ne) troši.

Da, u cinizmu premijerke o tome da je tačna tvrdnja Siniše Kovačevića da je nesrećna ona države u kojoj se izdvajanja za kulturu mere promilima takođe ima istine kada kaže da je Srbija ta „nesrećna država“ bila za vakta one prethodne vlasti, jer su tada zatvoreni Narodni i Muzej savremene umetnosti, i skandalozno privatizovani beogradski bioskopi.

Ali je istina i da su ti muzeji zatvoreni zbog rekonstrukcije, da je usledila i godina velike svetske ekonomske krize i da su se te rekonstrukcije odužile, i nekako se namestilo da su baš u vreme ove vlasti, oličene naravno u predsedniku Vučiću kako to ne propušta da pohvali premijerka, oni ponovo otvoreni pa ih ta vlast, jelte, sebi prepisuje u zasluge.

Slično kao sa započetim pa u njeno vreme dovršenim deonicama auto-puta i još nekim infrastrukturnim projektima, te bi se sve moglo opisati kao kićenje tuđim perjem. Što se privatizacije Beograd filma tiče, nju prethodnoj vlasti – u tom slučaju oličenoj u Mlađanu Dinkiću – nikako ne možemo oprostiti, ali se ni ova vlast nije ubila od pokušaja da tu grešku svojih prethodnika ispravi.

Štaviše, pokazala se kao dosledan i prilježan đak koji je nadmašio učitelja u stvarima privatizacije i prenamene najrazličitijih ustanova, institucija i sl. u oblasti celokupne srpske privrede, pa tako i kulture.

Međutim, jedna od najsimptomatičnijih odlika budžeta za kulturu – jer o njemu je ovde reč – iz prethodnih godina jeste da dobar deo sredstava ne bude potrošen! On se naprosto vrati nazad i – nikom ništa. Ono što tome, između ostalih stvari, verovatno doprinosi jesu sa zakašnjenjem i u cajtnotu raspisani konkursi za finansiranje u različitim oblastima kulture.

Jedan od najdrastičnijih primera bio je sa otkupom knjiga koji je, umesto da bar bude završen u prvoj polovini godine, počeo da se odvija tek u septembru, a u pitanju su izdanja iz prethodne godine!

Kako će se i kada čitaoci u bibliotekama upoznati sa izdanjima iz 2022. ne zna se. Jedno je sigurno, ma kako dobar ministar kulture bio (mora se priznati, i u ovoj vlasti bilo ih je boljih i gorih), on tj. kultura ne može mimo ostatka društvenog i političkog života Srbije, a Srbija već dugo u svemu kasni i ne pomera se sa mrtve tačke.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari