Narod je gladan

Možda je najsimpatičnija ona u kojoj je na megdan pozvao petoricu, a u stvari četvoricu – Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Boška Obradovića i Jovu Bakića, a potom se ispravio navodeći da nikog nije pozivao na obračun i tuču već im je rekao da mu poruče gde da dođe „da dobije te grdne batine“, samo da više ne prete narodu i njemu.

Ipak, čini se da je najupečatljivija izjava predsednika ona u kojoj tvrdi da u Srbiji nema gladnih. Slično je izgovorio i u februaru ove godine, istakavši tada da je gojaznost mnogo veći problem. Upravo te reči koje negiraju realnost predstavljaju prenju narodu, jer ih predsednik demagoški i tendenciono servira. Ukoliko zaista veruje da u Srbiji nema gladnih, onda smo u još većem problemu.

Pola miliona stanovnika Srbije nema ni za osnovne potrebe, zvanična je statistika. Još više zabrinjavaju podaci vezani za decu, koje je saopštio UNICEF. Naime, u Srbiji u apsolutnom siromaštvu živi 115.000 dece, dok je dodatnih 30 odsto u riziku da padne ispod granice siromaštva.

Teško da su ti ljudi i ta deca, siti. Predsednik bi pre davanja paušalnih ocena prethodno trebalo da pogleda zvaničnu statistiku, kad se već često na nju poziva. Ili bar da čuje glas naroda. Možda baš onog obespravljenog, ucenjenog i poniženog koje SNS dovlači na svoje mitinge i skupove. Oni iz straha ćute, ali ako ih na tren pustite da kažu šta zaista misle i osećaju, verujem da bi im prva rečenica bila: „Gladni smo“.