Narušeno je ustavno jedinstvo pravnog poretka

– Najnovija odluka Ustavnog suda kojom se stavljaju van snage pojedine odredbe do sada aktivnih autonomnih akata Beogradskog univerziteta načelno se mora poštovati kao pravnosnažna i izvršna. I od strana građana, njihovih kolektiviteta, ali i od strane drugih državnih organa (sudskih i upravnih, u prvom redu) i organizacija.

– Ustavni sud Srbije je bio i ostao političko-sudski organ. Metasudski tribunal, izvan sudske organizacije vlasti. On, ex constitutione, sudi i sâmom pravu, i onom državnom i onom autonomnom, i zakonodavcu i Vladi i univerzitetu, i ne samo njima. Svim donosiocima opštih pravnih akata, ispitujući njihovu, tih akata, poravnatost sa Ustavom.

– Ustavni sud takođe – kao najviši, krajnji nacionalni žrec – štiti ustavne slobode i prave građana, te i takve osnovne društvene vrednosti, odlučujući po ustavnoj žalbi.

– No, vršeći svoju misiju zaštite ustavnosti, i u objektivnom i u subjektivnom pogledu, Ustavni sud je i sâm, kao i svi ostali pravni subjekti vezan, ograničen Ustavom. Naročito je dužan da se drži načela Ustava (čl. 1-17) i zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda (18-81).

– No, predmetna letnja i „vrela“ odluka Ustavnog nije samo neustavno – e, baš sada, u jeku godišnjih odmora, kada smo na pragu formiranja Vlade! – zadrla u samosvojno tkivo U/univerziteta. Nije samo narušila autonomiju univerziteta (član 72 Ustava). Ogrešila se posredno i o civilizacijsko i moralno geslo da se pravni i etički delikti moraju kažnjavati. Prema regulama miljea u kome su počinjeni. Da se za njih mora odgovarati u skladu sa merodavnim pravilima. Na univerzitetu – prema matičnom zakonu i važečim univerzitetskim normama donetim u harmoniji s njim. Tako je i sticanje i gubljenje naučnih i nastavnih zvanja – pod strogo utvrđenim uslovima i po tačno propisanoj akademskoj proceduri – isključivi, rezervisani, samostalni univerzitetski domen. Univerzitetska stvar.

– „Jemči se autonomija univerziteta, visokoškolskih i naučnih ustanova. Univerzitet, visokoškolske i naučne ustanove odlučuju o svom uređenju i radu, u skladu sa zakonom“ (član 72). Pa tako za Beogradski univerzitet vredi Zakon o visokom obrazovanju i odgovarajući statut, kodeks i pravilnici koji se tiču neakademskog ponašanja, naročito. To su specijalne norme, primerene univerzitetskoj tradiciji, duhu i disciplini. Koje važe i vrede samo u toj, akademskoj sredini. I ne kose se sa drugim, opštijim pravnim normama, kao što je Zakon o radu. Naprotiv, u skladu s njim/a.

– Zakon o radu propisuje da se „prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada uređuju ovim i posebnim zakonom (podvukao Z. T.), u skladu sa ratifikovanim međunarodnom konvencijama“ (član 1). A prema 175 tač. 7 istoga propisa, radni odnos prestaje, osim iz tačno navedenih razloga (tač. 1-6) – i „u drugim slučajevima utvrđenim zakonom“. Bilo Zakonom o radu, bilo nekim posebnim zakonom, kakav je i Zakon o visokom obrazovanju. Što je ovim potonjim i predviđeno i uređeno u pogledu univezitetskih nastavnika i saradnika i drugih, s njima upodobljenih zaposlenih.

– Predmetna odluka Ustavnog suda osobito grubo vređa i načelo iz stava 1 člana 4 Ustava (u tom smislu i tonu je i norma člana 194 Ustava, „Hijerarhija domaćih i međunarodnih opštih pravnih akata“, u okviru odeljka o ustavnosti i zakonitosti) – JEDINSTVO PRAVNOG PORETKA (SRBIJE): „Pravni poredak je jedinstven.“ NJom je logika, koferentnost i konzistentnost pravnog sistema Srbije – koliko je od nje danas uopšte i ostalo?! – flagrantno izneverena.

– Sve u svemu, ne treba biti „ni iznenađen ni uvređen“. Jer, u Srbiji se – i što se pravnih normi tiče i koječega ostalog – nastavlja krajnje neozbiljna i opasna „igra šibica“. Vatrom. Do kada će trajati, ne znamo. To zavisi poglavito od nas. Rečju, na potezu je ovdašnja unekoliko uspavana, ne samo pravnička javnost, i respektabilne međunarodne institucije. Ako budu obaveštene o najnovijem srbijanskom pravno-političkom „slučaju“ – i ako nam na spoljnom planu još nije sasvim iscurio svekoliko narušeni kredibilitet. Pored svih drugih brojnih aktuelnih svetskih, evropskih, regionalnih i domaćih nevolja.

„Pravo je najzgodnija izmišljotina koju su ljudi pronašli protiv pravde.“ (K. Delavinj)

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.