Naš čovek

Biće protesti i biće prelazna vlada.

U jednom danu biće oslobođeni mediji i uspostavljeni normalni izborni uslovi.

Biće održani pošteni izbori i opozicija okupljena oko našeg čoveka odneće ubedljivu pobedu.

Naš čovek tražiće uspostavljanje pravde u zemlji. Sudovi i tužilaštva biće oslobođeni da postupaju po zakonu.

Kogod je zatečen na sudijskoj ili tužilačkoj funkciji, bez obzira da li ga je postavio Kurta ili Murta, biće slobodan da radi samostalno, po svojoj savesti.

Doći će dan kada će se postaviti pitanje odgovornosti za nepočinstva iz prošlosti, i tada će se uzimati u obzir i kako su se delatnici iz pravosuđa ponašali upravo u ovom trenutku tranzicije.

Biće izvršena lustracija.

Svi će biti pozvani na odgovornost za delovanje protiv demokratskog poretka i vladavine prava, a na kraju tog procesa i sami sudije i tužioci.

Naš čovek reći će šta hoće sa Kosovom. On ne veruje da je secesija Kosova ispravno i održivo rešenje.

Još manje veruje da je povratak u pređašnje stanje moguć i poželjan.

On ne želi da Srbija bude vojno-policijska država koja će strahom da drži kosovske Albance u potčinjenosti, a Kosovo u Srbiji.

On ne veruje u budućnost u kojoj će autokratije Istoka nadjačati demokratije Zapada, i podržati Srbiju da vojnom silom izvrši rekonkvistu Kosova.

On veruje da je budućnost Kosova u Srbiji. On zna da je ta budućnost moguća samo ako interesi obe nacije – i srpske i albanske – budu zadovoljeni.

On za to traži uzore u demokratskim višenacionalnim državama Zapada, kao što su Velika Britanija, Belgija, Španija, Kanada, Švajcarska.

Ti modeli nisu savršeni, ali uprkos problemima još uvek nijedan od njih nije završio u secesiji.

To su modeli državnog uređenja koji se zasnivaju na regionalizmu ili federalizmu.

On će ponuditi Kosovu da se u sastav Srbije vrati kao federalna jedinica.

On zna da to nije moguće odmah, i da je potrebno jedno prelazno rešenje, a da je to prelazno rešenje upravo normalizovano i pravno kodifikovano sadašnje stanje.

Naš čovek reći će šta Srbija hoće sa Kosovom i tražiće od međunarodne zajednice uvažavanje za srpski stav.

On će tražiti, voditi i uspešno okončati pregovore o statusu Kosova kojima bi srpski interes, po prvi put posle 1989. iskazan na racionalan način, bio uvažen.

On će izdejstvovati da se otvori jedan proces čiji će kraj biti u doglednoj budućnosti, i koji će voditi mirnoj konvergenciji i uzajamnoj integraciji Kosova i Srbije.

Naš čovek veruje da je mesto Srbije na Zapadu.

On zna da je Zapad izgubio Srbiju onda kada je podržao, štaviše izazvao, nasilnu secesiju Kosova, i da ne može da povrati Srbiju u svoje okrilje dok tu svoju grešku ne ispravi.

On zna da Srbija nije nevina žrtva zapadne agresije, nego je svojom desetogodišnjom agresivnom politikom u Jugoslaviji dala povoda za osvetu Zapada.

On je svestan da obe strane moraju da učine napor kako bi se sukob iz prošlosti prevazišao.

Pod njegovim vođstvom Srbija će učiniti sve što je u njenoj moći da umesto agresije prema svom okruženju nastupi konstruktivno.

On veruje da je i Zapad spreman da se pomeri iz prevaziđene fikcije o ujedinjenom liberalno-demokratskom svetu čijoj jedinstvenoj volji prkose otpadničke države poput Miloševićeve Srbije, koje treba kazniti bombardovanjem i oduzimanjem teritorije.

On zna da umesto toga Zapad, ako želi Srbiju u svojim redovima, treba da prihvati da Srbija ima pravo na svoj integritet isto kao i svaka druga nacija Zapada.

Naš čovek razume istorijske procese i zna da postoje samo dva održiva rešenja za srpskohrvatski etnički prostor.

On će ili biti integrisan, kao što je tokom XX veka bio u Jugoslaviji, ili će biti dezintegrisan.

Tokom istorije su se formirale četiri geopolitičke celine, četiri srpskohrvatske nacije hiljadugodišnjeg trajanja, i ako je jugoslovenski prostor dezintegrisan, te četiri nacije – Srbija, Hrvatska, Bosna i Crna Gora – čine njegovo jezgro.

Budući da Jugoslavija nije uspela, ostaje nam da izgradimo stabilan sistem sa četiri nezavisne nacije.

Velika Srbija i Velika Hrvatska fikcije su iz ratova XX veka koje su rezultirale milionskim žrtvama, i kojima nikada nije uspelo da se ostvare, osim u tih par godina strahovitog ratnog nasilja.

Četiri srpskohrvatske države moraju biti nezavisne nacionalne države.

Rešenje za Srbe u njima ne može da bude secesija, ali ni tinjajuće nezadovoljstvo.

Pitanje granica jugoslovenskih država Avnoj je rešio jednom zauvek, i samo prihvatanje trajne nepovredivosti tih granica učiniće mir u Jugoslaviji izvesnim.

Naš čovek pozvaće na donošenje novog ustava.

On je čovek građanskih uverenja i veruje da Srbija treba da bude država ravnopravnih građana.

On zna da je Srbija stvorena kao srpska nacionalna država i da ideal liberalne republike može da bude ostvaren samo onako kako je ostvaren u razvijenim društvima Evrope – tako što će nacionalna država uspostaviti ravnopravan položaj svih manjinskih zajednica i tako sve građane učiniti stvarno ravnopravnim pred licem države.

On će predložiti preuređenje Srbije u decentralizovanu državu autonomnih regija kako bi ona bila kadra da bez daljih reformi, u trenutku kada međunarodne okolnosti to učine mogućim, u svoj sastav primi Kosovo.

Autor je analitičar