Foto: FoNet/Zoran MrđaKada smo Ivica Vrkić i ja dobili priliku da pomognemo potragu za nestalim licima kao izaslanici predsednice Kolinde Grabar Kitarović i Aleksandra Vučića, Boris Pavelić je objavio tekst „Divni gubitnici“ („Wonderful losers“) sa konstatacijama da smo se uključili kao autsajderi sa željom da doprinesemo koliko god možemo rešavanju najbolnije teme bliske prošlosti Hrvatske i Srbije.
Zastoj u rešavanju pitanja nestalih predugo je trajao.
Vrlo brzo smo naišli na otpore institucija.
Ubrzo se kolega Vrkić povukao i zbog toga što su nadležna tela u Hrvatskoj odbijala bilo kakvu saradnju sa nama dvojicom, a potom i zbog bolesti.
Ostao sam u tom poslu sam i žao mi je što ovaj izveštaj ne pišemo zajedno.
Kao gubitnici iz Borisovog teksta koji ne odustaju.
Vrlo često me zbunjuje zbog čega se pomalo nejasno piše o brojevima nestalih u ratu u Hrvatskoj za kojima se traga.
Mislim da je važno precizirati podatke kako bi se jasnije videlo šta je sve neophodno uraditi.
Prema podacima Ministarstva branitelja RH, u ovom trenutku ima 1.806 nestalih za kojima se traga.
Na bilateralnom sastanku koji je održan u januaru ove godine u Zagrebu, saopšteno je da je izvršena revizija ekshumiranih posmrtnih ostataka i konstatovano je da je reč o 854 neidentifikovana tela ili delova tela, koja su smeštena u mrtvačnicama u Hrvatskoj.
Ako oduzmemo od ukupnog broja registrovanih nestalih, broj neidentifikovanih koji se nalazi u mrtvačnicama dobijemo podatak da se traga za 961 licem.
Traga se dakle okvirno za 961 licem.
A 854 tela su ekshumirana, ali ne identifikovana.
Dakle, imamo dve vrste posla pred nama.
Ako bi krenuli od onog koji je jednostavniji, to bi trebalo da je identifikacija.
Republika Hrvatska ima vrlo modernu laboratoriju za DNK analize i izuzetno cenjeni kadar.
Neefikasnost u identifikaciji se pravda time da nema dovoljno DNK uzoraka srodnika.
Ovaj problem morao bi da se rešava tako što će obe strane aktivno raditi na identifikaciji srodnika kako bi dali uzorke za DNK analizu.
Pošto su svi podaci i uzorci u nadležnim institucijama Hrvatske, neophodno je da se informacije o mestima ekshumacije tela učine dostupnim, kako bi se suzio krug mogućnosti i pokrenuo mehanizam potrage za srodnicima.
Godinama, decenijama srpska strana traži ovaj popis koji bi mogao da smanji broja neidentifikovanih.
Uz to, tvrdi se da je deo posmrtnih ostataka (74) u stanju u kojem nije bilo moguće izolovati DNK.
Ovaj problem moguće je rešavati koristeći laboratorijske kapacitete Međunarodne komisije za nestala lica, ili zatražiti pomoć u razvijenijim laboratorijama SAD.
Bilo bi veoma važno intenzivirati aktivnosti na identifikaciji, jer je potraga za srodnicima i sve ono što se radi u laboratorijama u interesu svih i nema spornih elemenata. Humanitarno, ljudsko i tehničko pitanje.
U ovoj temi se ne mogu javljati one teme koje često blokiraju komunikaciju oko različitih tumačenja npr. prirode rata, potrage za dokumentacijom JNA ili sl.
Verujem da bi se sa podacima o mestima ekshumacije i sužavanjem opcija o tome ko je u pitanju, nacionalnim kampanjama i globalnim inicijativama, mogao da se identifikuje znatan broj nestalih.
***
Kada je reč o 961 licu za kojima se traga, istom logikom, da se radi prvo ono što je jednostavnije, prioritet bi morao da bude na ekshumaciji poznatih grobnih mesta koja su još neekshumirana.
Srpska strana je godinama i decenijama tražila i traži ekshumaciju poznatih grobnih mesta nestalih u Bljesku i Oluji, kao i ekshumaciju na pojedinačne zahteve porodica koji su predati preko Komisije institucijama u Hrvatskoj.
Reč je o lokacijama na kojima se pouzdano nalaze tela oko 100 žrtava koje je moguće lakše identifikovati jer su ova mesta prijavili upravo srodnici tako da su na raspolaganju i DNK uzorci.
Samo na Kninskom groblju postoji 12 grobnih mesta za koje se zna, ali je potrebno izvršiti ekshumaciju i identifikaciju kako bi se dostojno sahranili sa imenima i prezimenima, a ne sa N. N. oznakama.
Ako bi se ova aktivnosti, koja daje izvesne rezultate, realizovala, smanjio bi se broj nestalih za kojima se traga na oko 860.
***
U daljoj potrazi za 860 nestalih, neophodno je formirati dva istražna zajednička tima: za ’91-’92.godinu sa fokusom na nestale u Vukovarsko-sremskoj županiji, i drugi, zajednički tim za nestale u Oluji.
I zajednički ići od imena do imena, na jedno mesto prikupiti sve podatke koje svi imaju o svakom nestalom licu te pokušati da se na taj način napravi uspešna potraga.
To bi onda značilo da obe zemlje na ovu temu gledaju kao na isključivo humanitarno pitanje za profesionalne institucije sa iskrenom željom da se pokaže da se čini sve što je moguće kako bi porodice saznale sve što je moguće o sudbini svojih na milijih i da ih dostojno sahrane i ožale.
Naši nestali naša su sramota, i ta sramota postaje i deo naše DNK.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
