Naša javna pitka voda

Ni na jednom izvoru nije u potpunosti bezbedno piti vodu, dok su česme ispravne, ali često neugledne. Raspon razloga za takvo stanje kreće se od neodgovornosti gradske i opštinskih vlasti do nesmotrenog ponašanja pojedinaca prema tim mestima.

Uslovi koji treba da budu ispunjeni da bi česma bila dostupna i bezbedna jesu čišćenje i dezinfekcija kaptaže i okolnog prostora, što je u nadležnosti lokalne samouprave i komunalnih preduzeća. Ispitivanje kvaliteta koje svakog meseca obavlja Gradski zavod za javno zdravlje na 30 beogradskih česama izvorske vode pokazuje da je voda ispravna na dve (septembarska merenja) ili tri česme (oktobarska analiza). Pored rezultata kontrole vode, izveštaji sadrže i važno obaveštenje o tome da zbog čestih varijacija kvaliteta vode, čak ni one česme koje su ispravne, ne znači da su i bezbedne. U toku jeseni i zime kontroliše se 15 izvora, onih koji su u užoj gradskoj zoni. Izvori rade tokom cele godine, ali uzaludno – voda nije ispravna. Ovakvo stanje na snazi je već godinama iako

u Programu kontrole kvaliteta izvorskih voda, potpisanom od strane gradonačelnika, stoji da rezultati kontrole predstavljaju polaznu osnovu za izradu projektne dokumentacije sa predlogom mera za sanaciju i revitalizaciju svakog pojedinog objekta. Zvuči pitko, ali ništa nije revitalizovano.

Kao zabrinjavajući dokaz neodgovornosti ističe se višegodišnji slučaj Miljakovačkog izvora. U njegovoj blizini planirana je gradnja stambenog kompleksa, što, prema tvrdnjama građana i stručnjaka, može dovesti do aktivacije klizišta i ugrožavanja izvora. To je izvor na koji decenijama dolaze ljudi iz svih delova grada. S kojim pravom se zanemaruje interes tih građana? I to građana koji su jasno na protestima rekli da ne daju izvor?!

Kada su u pitanju javne česme sa običnom, vodovodskom vodom, nadležni tvrde da su ispravne i da ih JP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ svakodnevno održava. Otvorene su od 1. aprila do 1. novembra, ali Beograđani nemaju poverenja u bezbednost korišćenja te vode pošto mnoge česme izgledaju kao da se ne održavaju – poplavljene su, prljave ili zarđale. Smeće i opušci, ostaci obližnjeg roštiljanja neretko se bacaju pored njih, a iz parkiranih automobila curi benzin i ulje. Poseban problem je i prilazak životinja, a dodatnu opasnost predstavljaju nesavesni pojedinci koji skidaju upozorenja da voda nije ispravna i tako ugrožavaju zdravlje korisnika. Iako Gradski zavod za javno zdravlje kontroliše kvalitet i tih česama, informacija o analizi nije dostupna na sajtu institucije.

Beogradske česme i izvori imaju i estetsku, društvenu i istorijsku vrednost. Ovde ne ističemo nijednu poimence jer je svaka važna, od Kalemegdana do Avale, na svih 200 njihovih adresa.

Gradovi u regionu i Evropi, poput Ljubljane i Rima, smatraju česme delom svog identiteta i pažljivo ih uređuju, čime šire svest o tome da je voda prirodno dobro koje mora biti dostupno svima. Nasuprot njima, Beograd je izdvojio sumu od milion i osam stotina hiljada evra za jednu nepotrebnu fontanu, koju niko nije tražio i koja ničemu ne služi. U javnu pitku vodu, međutim, ne ulaže se dovoljno iako Grad ima obavezu prema građanima da se pobrine da sve česme – i izvorske i vodovodske – budu pristupačne, ispravne i uređene, da služe zdravlju i osveženju.