Nasilje kao poslednja odbrana vlasti

Jedini cilj takve uzurpacije i okupacije jeste očuvanje vlasti po cenu nestanka države i nacije. Za ostvarenje tog cilja ne biraju se sredstva.

Prva fizička likvidacija, odnosno ubistvo jednog političara petnaest godina posle streljanja Zorana Đinđića, pokazuje međutim da je nezauzdana i neobuzdana vlast ušla u poslednju fazu odbrane svojih pozicija koja se zove nasilje. Jer ubistvo Olivera Ivanovića poruka je da vlastodržac i njegova svita ne nameravaju da predaju vlast mirnim putem. U srpskoj državi su definitivno znanje i odgovornost dva osnovna principa na kojima je zasnovan i na kojima počiva savremeni svet, zamenjeni antiprincipima koji se zovu korupcija i kriminal. Ovo više nije vreme za politiku, ovo je vreme za dijagnozu. Besmislene su sve političke analize, sva navodna istraživanja raspoloženja javnog mnjenja. Jer sve je u društvu simulacija odnosno pretvaranje, zabašurivanje, prikazivanje pravnog i političkog stanja potpuno drugačijim nego što jeste. Državu ne vodi koalicija političkih stranaka već politička Koza nostra u prevodu Naša stvar kao labava asocijacija kriminalnih grupa koje dele zajedničku organizacionu strukturu i kodeks ponašanja. Oni ne poznaju druge metode osim mafijaških. Tom organizacijom upravlja čovek čije uporište nije u javnom društvenom životu, već u prizemnim i podzemnim meandrama tabloidnog, polukriminalnog ili kriminalnog sveta.

Ubistvo Olivera Ivanovića je i poslednja opomena svim građanima Srbije da kako znamo i umemo zaustavimo politiku nasilja. Jer će u protivnom nasilje progutati sve nas. Izbori za Grad Beograd su ta prilika da se počne sa mirnim suprotstavljanjem orgijaški raspojasanoj vlasti koja nas je sve pretvorila u anomičnu masu, odnosno nezakonito, neuređeno i zločinačko društvo. Uslovi jesu abnormalni, dakle van svih običaja, reda i pravila. Od medija do biračkih spiskova. Bez obzira na sve to, ne verujem da postoji normalan čovek koji će, posle svih uzurpacija, nerasvetljenih afera, ubistava, pljački, muzičkih fontana, Beograda na vodi, Savamale, poverovati da oni zaista vole Beograd i glasati za listu aktuelne vlasti. Samo je u Srbiji moguće da takvi imaju svoju izbornu listu. U civilizovanom svetu odavno bi bili u zatvoru.

Ima naravno dosta onih koji pod ovom vlašću sasvim pristojno žive. Biće i onih koje vlast korumpira predizbornim poklon paketima. Krađa glasova je takođe usavršeni specijalitet komunističko-nacionalističke i kriminogene koalicije, odnosno političke Koza nostre.

I pored svega toga liste: „Beograd pobeđuje, ljudi odlučuju“ sa Draganom Đilasom, „Da oslobodimo Beograd“ – Demokratske i Nove stranke sa profesorkom Vesnom Rakić Vodinelić i Draganom Šutanovcem, kao i lista „Novi ljudi nova nada Beograda“ – LDP-a sa potpuno novim i politički neiskvarenim mladim ljudima, morali bi 5. marta da imaju makar jedan glas više u gradskoj skupštini od političkih kriminalaca. U protivnom nam nema nam spasa od političke mafije.

Autor je urednik Sportske galaksije