Prema izveštaju Generalnog direktorata Evropske unije za mobilnost i transport, Republika Srbija je na četvrtom mestu u Evropi po broju poginulih u saobraćajnim nezgodama.
Na ovo treba dodati podatak da, svakog meseca jedno dete pogine i nešto više od 110 dece bude povređeno u saobraćajnim nezgodama. Minut do dvanaest je odavno prošao a povodom sprečavanja stradanja u saobraćaju sistem ne preduzima nikakve mere niti postoji sistemsko delovanje.
Svedoci smo da smo u poslednjih par godina imali bezbroj primera da se neko autom, kombijem, kamionom i radnom mašinom zaleće i ulazi među ljude koji mirno protestvuju na ulici tražići svoja prava.
Prilikom takvog nasilničkog ponašanja dolazilo je do obaranja i gaženja pešaka, uz nanošenje teških ili lakših telesnih povreda. Za sve to postoje svedoci, video snimci na društvenim mrežama i prilozi medija koji su o tome izveštavali sa lica mesta.
Autor ovih redova nikada nije čuo predstavnike Ministarstva unutrašnjih poslova i Agencije za bezbednost saobraćaja da su se oglasili povodom ovako grubog i nasilničkog ponašanja koje ugrožava živote i zdravlje ljudi.
Ako na sve to dodamo da se na protestima nalaze dece, mladi, student, starija lica, osobe sa invaliditetom i majke sa malom decom, otvaraju se i bezbroj drugih pitanja.
Sada se postavlja pitanje, zašto se vid ponašanja u saobraćaju, koji opisan gore u tekstu, ne smatra nasilničkom vožnjom po našem zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima?
Pošto su kreatori saobraćajne politike najavili izmene i donošenje novog Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koristim ovu priliku da predložim, da se koriguje i dopuni član 41,kojim je definisana nasilnička vožnja.
Naime, u članu 41. se kaže da “Nasilnička vožnja je postupanje vozača koje je u gruboj suprotnosti sa pravilima saobraćaja, odnosno, prilikom koje vozač ne pokazuje obzir prema bezbednosti ostalih učesnika u saobraćaju”.
Pod nasilničkom vožnjom smatra se:
1) kada vozač dva ili više puta prođe svetlosni saobraćajni znak kada mu je tim znakom zabranjen prolaz, ako između dva uzastopna prolaska nije prošlo više od 10 minuta,
2) kada vozač izvrši preticanje kolone vozila pri čemu svojim vozilom prelazi ili se kreće po neisprekidanoj uzdužnoj liniji koja razdvaja kolovozne trake po smerovima kretanja,
3) kretanje vozila na putu u naselju brzinom koja je za više od 90 km/h veća od dozvoljene, odnosno van naselja brzinom koja je za više od 100 km/h veća od dozvoljene,
4) upravljanje vozilom u stanju potpune alkoholisanosti (više od 2,00 mg/ml).
Na navedeno u članu 41. treba dodati pod 5) Kretanje motornim vozilom na putu gde se održavaju sportske ili druge priredbe, javni skupovi i građanski protesti.
Ako želimo da unapredimo bezbednost saobraćaja institucionalno i zakonski moramo dati sve od sebe da ovakav vid ponašanja sprečimo i sankcionišemo. Jer kako se kaže u trećem članu zakona “Svaki učesnik u saobraćaju dužan je da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike, kao i da preduzme sve potrebne mere radi izbegavanja ili otklanjanja opasnih situacija nastalih ponašanjem drugih učesnika u saobraćaju, ako sebe ili drugog time ne dovodi u opasnost”.
Autor je master inž. saobraćaja. Tekst prvobitno objavljen na portalu Sigurnestaze.com.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danas.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.