Nastavnici kao engleski rudari

Pored svih nevolja koje su sledile i, uz izvinjenje onima koje su snašle, moram da kažem da je svakome njegova muka najveća.

Što se škole tiče, ništa nije slutilo na dobro kada je odgovorni ministar, verovatno u nameri da se našali, pobedonosno izjavio o prelasku učenja na daljinu: „Nema više vršnjačkog nasilja!“

Kako je posle bilo znaju nastavnici, đaci i njihovi roditelji.

A ne zna se kome je bilo teže.

Nema dovoljno kompjutera, interneta, znanja da se koriste.

Kako primeriti gradilo, aktivirati učenike, oceniti ih?

Od koga tražiti pomoć?

Kako ubediti decu da uče i da to ima smisla?

Nastavnici rade kao engleski rudari u srednjem veku: pre podne u školi, po podne po kućama učenika kojima ne predaju, a noć im ostaje za njihovu decu i sve ostalo u životu.

Roditelji u sličnoj situaciji, samo što oni moraju da rešavaju druge nepoznanice.

Recimo, gde živi poljski miš ako postoje livade, pašnjaci i njive.

Ili, kako napraviti futrolu za mobilni telefon od nepoznatog materijala, bez zadatih mera.

Još bolje, kako je nastala Zemlja, mada se to pouzdano ne zna?!

Deca gledaju u telefon, jer je to jedina sprava koju gotovo svi imaju.

Tu su sva pitanja i svi odgovori koje oni i njihovi roditelji ne znaju.

Ali ne stižu baš da uče, pošto elektronsku učionicu posećuju između lajkovanja i bindžovanja, TikToka, Instagrama i Bog te pita čega još.

Dede i babe, ako ih ima, misle da su to neki novi školski predmeti i čudom se čude šta se u školi uči.

Ne bi zadugo, mada je kada se to dešavalo delovalo kao večnost, stariji izađoše iz kućnog zatvora.

Ali se mlađi ne vratiše u školu.

Štaviše, ispada da je škola najrizičnija sredina, sudeći po tome koje su druge institucije proradile.

Otvoriše se kafane, teretane, stadioni, tržni centri…

Samo su su još škole na posebnom režimu, iz bezbednosnih razloga.

Sve je improvizacija i svi nešto čekamo.

Zebemo kako će biti na jesen.

Bila bi to treća školska godina izvan učionice.

Neće valjda?!

U međuvremenu, deca rastu i raste njihovo neznanje. Još uvek se pitamo šta ćemo s njima i kako dalje. Nadajmo se da ćemo dokonati pre nego što se ona zapitaju šta će s nama.

Autorka je naučna savetnica u Institutu za pedagoška istraživanja