foto BETAPHOTO/SAŠA ĐORĐEVIĆKao slobodna osoba, koja je ličnim imenom, prezimenom i integritetom u ime znanja, naučno utemeljenih koncepata i principa, napisala tekst objavljen u vikend izdanju novine Danas, osećam dužnost da ponudim dalja objašnjenja za javnost, koja mogu biti korisna i korporativnim identitetima.
Ovaj tekst za cilj ima da apostrofira značaj različitih glasova u javnoj sferi, posebno onih retkih koji govore o javnom interesu. Analizom medijskog sadržaja najčešće se pronalazi sadržaj snošaja i bukvalno i metaforički.
U vezi sa prethodnim, plasirani medijski sadržaji nude vulgarizaciju javnog interesa, čime se kolektivno gubi iz vida smisao javnog i zajedničkog. To dođe kao proces kontraemancipacije, gde se granice javnog, društvenog i zajedničkog agresivno brišu, a njihove svrhe polako zaboravljaju i stavljaju u funkciju privatnih interesa korporativnih identiteta.
Zbog toga su od ključnog značaja kritičke pozicije slobodnog izražavanja, koje nude kontekst za razumevanje društveno značajnih dešavanja, jer iznova preispituju i utvrđuju granice javnog interesa, sfere i prostora, a utemeljene su u zakonima i etici.
Prema članu 74. Ustava Republike Srbije „svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju. Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu“. U skladu sa tim svi (ljudi, biljni i životinjski svet) imaju jednako pravo na zdravu životnu sredinu.
Među ljudima bih naučnicima pripisala najveću odgovornost i obavezu da uzmu ulogu glasnogovornika u ime ostalih vrsta koje nisu opremljene govornim aparatom. Naša dužnost je da izražavamo svoje mišljenje, koje je naučno utemeljeno o svakom riziku koji bi mogao da ugrozi životnu sredinu.
Sloboda mišljenja i sloboda izražavanja smatraju se jednim od najosnovnijih ljudskih prava, odmah iza krucijalnog prava na život, slobodu i dr) i garantuje ih Ustav Republike Srbije (član 43) i Zakon o nauci i istraživanjima (član 5 i 6), a uređuje ih i veliki broj međunarodnih dokumenata. Poštovanje i sloboda za uživanje ljudskih prava neophodan su preduslov za kritičko razmišljanje i autonomiju pojedinca, njegovo dostojanstvo.
Sloboda u izražavanju osnova je u uspostavljanju uzvišenih vrednosti vrline koje su suštinski važne za celokupno društvo (npr. društvena pravda, pravda za životnu sredinu, te jednakost za sve u pristupu pravdi i drugo).
Sloboda je temelj demokratije. Slobodu izražavanja Evropski sud za ljudska prava opisao je kao jedan od bitnih temelja demokratskog društva i jedan od osnovnih uslova za njegov napredak i za samoostvarenje svakog pojedinca. Ne valja se odricati sloboda za koje su se neki heroji pre dvesta godina izborili.
Nijednom naučniku ne priliči da diskutuje sa nepoznatim autorom, koji uskraćuje sebi samom slobodu da se legitimiše i stane iza svojih stavova imenom i prezimenom. Naučnicima još manje priliči da diskutuju sa korporativnim identitetom. Zbog čega?
Zato što iznete ocene na naučno utemeljene stavove u mom članku nepoznati autor u ime korporativnog identiteta potpisanog kao Rio Tinto, temelji na nacrtu Studije za procenu uticaja na životnu sredinu neimenovanih autora, pozivanjem na neimenovane modele kojima su projektovani budući uticaji na životnu sredinu.
Takav pristup pozivanja na teško (ne)dostupne izvore ne doprinosi argumentaciji za opravdanost Projekta Jadar. Izostalo je navođenje primera konkretnih rezultata u vezi sa primenom mera zaštite životne sredine u sličnim projektima u međunarodnoj praksi, ukoliko ih je bilo, te da li je bilo i u kojoj meri odstupanja projektovanih od realnih efekata.
Najbolje se na dobrim praksama (ukoliko ih ima) može ubediti (naučna, stručna i druga) javnost u efikasnost primenjenih mera za zaštitu životne sredine i opravdanost takvih projekata. Ipak postoji osnovana zabrinutost uvek kada tehnološki procesi ekstrakcije predstavljaju svojevrsni eksperiment, jer takvih primera do sada nije bilo u praksi.
Jasno je da ukoliko je neko sproveo analize uticaja na životnu sredinu, cost-benefit i SWOT (strengths, weakness, opportunities, threats), to nije radio iz pozicije i za račun unutrašnjih javnih interesa društva, budućih generacija i živog sveta u Srbiji.
Nije poznato da je bilo koji zvanični organ u državi naručilac takvih istraživanja. Ukoliko prihvatimo ideju koju čujemo neargumentovano od partijskih političara i politikanata da je projekat Jadar „veoma važan“ za Srbiju, zbog čega je posao procena i analiza efekata projekta delegirana jednostrano na privatni sektor koji je ničim drugim osim profitom motivisan?
Nije uobičajeno videti najviša državna tela Srbije, da svoju političku moć podrede ulozi promoterki i promotera privatnog korporativnog interesa i projekta, čiji pozitivni efekti planiraju da se izvezu van naših granica, ostavljajući nepravedno manje koristi i veće štete u Srbiji.
Nauka jeste i mora biti pre svega u funkciji javnog i zajedničkog interesa.
Iz perspektive društveno-humanističkog naučnog istraživača, eksperimentisanje nad živim svetom je neprihvatljivo izvan laboratorijskih uslova. Kao društveno-humanistički istraživač, zagovornik sam novih društvenosti, ali ne i hemijsko-tehnoloških eksperimenata nad ljudima i prirodom.
Doslednost u argumentaciji se gradi i postiže tako što se polazi od prethodno poznatih naučnih, teorijskih i praktičnih iskustava. Stavovi u mom članku se temelje na opsežnim naučnim istraživanjima i realnim primerima iz citiranih i lako dostupnih radova svetski uvaženog profesora političke ekologije Joan Martinez-Alijera.
Odgovor Rio Tinta na naučno zasnovani tekst kojim sam ponudila objašnjenja od javnog interesa, odraz je stila komunikacije korporativnog identiteta koji je nošen privatnim interesom.
Javnost ima prilike da parcijalno čuje različite pozicije u medijskom i javnom diskursu. Međutim, umesto utemeljenih argumenata, gotovo ekskluzivno je moguće čuti dijametralno suprotstavljene, često fingirane elemente „nalaza“ koji idu u prilog (ređe protiv) realizacije projekta rudarenja. Mediji sa nacionalnom frekvencijom i ostale institucije koje treba da su u službi društva i javnog interesa, ne mešaju se puno u svoj posao.
Realnost se u društvenim naukama u vezi sa fenomenima utvrđuje i terenskim radom, kojim se prikupljaju primarni podaci, stavovi, motivi i vizije naroda, struke i nauke. Narod se odlučno protivi rizičnim projektima rudarenja, i to pokazuje masovnim okupljanjima po gradovima širom Srbije, uprkos oprečnim stavovima i glasovima koji se čuju u javnom prostoru. Zbog toga je sve u vezi sa rudarskim aktivnostima u Srbiji, pa i Rio Tintom disonantno.
Šta da se radi? Važno je imati u vidu da prilikom pripreme istražnih i drugih aktivnosti koji se odnose na rudarenje i dalje ne postoje opsežne interdisciplinarne analize. Ukoliko pak postoje, nisu dovoljno transparentne. Nije dovoljno da struka i nauka iz oblasti tehničko-tehnoloških nauka daju svoja mišljenja.
Samo sa većim brojem perspektiva kao što su medicinska, pravna, (politička, ekonomska) ekološka, socijalna, kulturalna, psihološka, politikološka, aktuarska, poljoprivredna, šumarska, turistička, održiva (…) možemo doći do objektivnijih studija, analiza i argumentacije u vezi sa opravdanošću rudarenja u ovom planetarnom trenutku.
Analize treba da uključe komparaciju između privrednih aktivnosti koje trenutno imamo i njihovih efekata u poređenju sa rudarenjem. Ovi nalazi treba da komuniciraju sa najširom javnošću, jasno i jednostavno poređenjem različitih efekata koji proizlaze iz poljoprivrede, rudarstva, turizma, šumarstva, stočarstva i dr. (i njihovih finansijskih, društvenih, ekoloških i kulturnih efekata u dolini Jadra).
Da li je korporativni identitet nošen privatnim sektorskim interesima (pre svega uvećanjem profita) spreman da plati premiju osiguranja za sve rizike od rudarenja koji bi pogodili životnu sredinu i društvo, izazivajući materijalne i nematerijalne štete svim građanima Srbije i pograničnih regiona, ali i sveta? Uzimam za relevantno potencijalne (nepostojeće) procene osiguravajućih kuća u Srbiji i reosiguravajućih kuća u inostranstvu, te njihovu spremnost za preuzimanje ovakvih rizika, jer su vođeni sličnim privatnim interesima.
Procene osiguravajućih kuća moraju da budu zasnovane na kompleksnim primenjenim matematičkim modelima koji prepoznaju sve moguće rizike, nudeći naučne i stručne preporuke za upravljanje rizicima. Kako ovo utiče na tačku rentabilnosti projekta? A kako na odgovorno poslovanje i garancije? Tu između ovih odgovora se postiže slobodan, održiv, fer, transparentan poslovni odnos vredan pregovora.
Bilo bi logično i ispravno da naučna i stručna zajednica, transparentno u ime javnog interesa pristupi računanju i procenama ovih rizika i efekata – besplatno, ali da nam se svetlosnom brzinom obezbedi pristup svim relevantnim informacijama.
Preciznija sveobuhvatna analiza je garancija da bi se svaka dalja diskusija vodila isključivo na nivou egzaktnih argumenata, u vezi sa projektovanim scenarijima. Ovo treba da bude građanska dužnost, koju nalaže profesionalna i ljudska etika, civilizacijske tekovine i slobodarsko nasleđe koje baštinimo na ovim prostorima.
Za kraj, kao osoba opremljena da kritički naučno razmišljam, spremna sam da prihvatim i drugačija mišljenja i promenim svoja uverenja, ukoliko su ta mišljenja temeljna, čvrsto i nepobitno naučno argumentovana. Sa druge strane ostajem u eruditskoj službi znanja zasnovanoj na etici vrline, identitetski ukorenjena u teritoriju i prostore Balkana, baštineći duh otpora svih mesta Srbije.
Moja svrha podrazumeva doprinos u rasvetljavanju i razlikovanju vrednog od nevrednog. Osim što doprinosi ukupnom fondu znanja, nauka treba da doprinese stvaranju rešenja za bolji život u okviru planetarnih granica za sve – na jednak način koji bih poželela svojim ćerkama Drini i Nadi.
Imena su znak. Potrebna je Nada za Drinu i Drina za Nadu, ali i vera, za rešenja zasnovana na znanju u službi javnom i zajedničkom interesu.
Autorka je viši naučni saradnik na Institutu ekonomskih nauka i predavač na FDU
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
