Naučnička etika profesora Radenovića

Sa punim uvažavanjem visokih naučničkih dometa prof. Radenovića, ipak ću podseti na neke ranije događaje u vezi sa drugom dimenzijom ovog priznatog naučnika. Krajem avgusta 2019. u većem broju medija objavljen je podatak da je Beogradski univerzitet na Šangajskoj listi pao za oko 100 mesta.

Tim povodom je više medija intervjuisalo profesora Radenovića, čiji su naučni radovi iz matematike citirani u svetskim časopisima, značajno doprineli da Beogradski univerzitet, u prethodnim godinama, zauzme visoko mesto na pomenutoj listi. Zbog tih zasluga sasvim je prirodno da se oda priznanje profesoru Radenoviću, da se njegov rad afirmiše i da mu se pruži svaka pomoć u radu, kako bi nastavio sa istim entuzijazmom i uspehom.

Međutim, naučnička etika profesora Radenovića, obavezujuća za svakog pravog naučnika, nije u skladu i nivou sa njegovim naučnim dostignućima. Neprihvatljivo je i suprotno etici da naučnik takvog renomea pristane da se na svojim naučnim radovima lažno predstavlja kao član univerziteta u Saudijskoj Arabiji, kako bi tamošnji univerzitet lažno napredovao na naučnim rang-listama, a on sam dobio odgovarajuću novčanu nadoknadu.

I predsednik naše države, u svom stilu i maniru, zainteresovao se za pad Beogradskog univerziteta na pomenutoj listi kao i za naučni uspeh profesora Radenovića, pa je na Pink televiziji, u prisustvu dva ministra, organizovao razgovor sa profesorom Radenovićem. U tom razgovoru, pred javnošću, predsednik države i profesor Radenović su se, pored ostalog, dogovorili da bi, u cilju naučnog napredovanja Beogradskog i drugih univerziteta u zemlji, u budućnosti trebalo obezbediti da naši naučnici koji rade u inostranstvu svoje radove potpisuju na beogradsku adresu.

Za taj „patriotski“ čin naši naučnici bi dobijali 1.500 evra po jednom radu. Zar je moguće da jedan naučnik tako razmišlja?! Čak i kada bi ta ideja bila ostvariva, kada bi na to pristali naši naučnici i strani univerziteti na kojima oni rade, to bi bila nacionalna sramota, poniženje i velika prevara. Plagijati, falsifikati u nauci, otimanje tuđe intelektualne svojine, što je u našoj državi nezvanično legalizovano, nedozvoljivo je i predstavlja mnogo veći lopovluk i sramotu od sličnih postupaka u drugim oblastima.

U toku pomenutog razgovora resornim ministrima je naloženo da se u okviru budžeta formira posebna budžetska linija za „osnaživanje Šangajske liste“, što bi doprinelo napretku srpskih univerziteta na toj listi. Očito, zbog nedovoljne obaveštenosti, Šangajskoj listi se daje prevelik značaj. Ona je samo jedna od brojnih lista kojima se vrednuju univerziteti u svetu i, iz više razloga, nije dovoljno realan parametar naučne i svake druge vrednosti pojedinih univerziteta.

Nije mi poznato šta je od predloženog do sada ostvareno. Posebna „budžetska linija za Šangajsku listu“ neće bitno unaprediti nauku u našoj državi. Za to je potrebna korenita reorganizacija nauke i njenog finansiranja. Ako nastavimo sa odobravanjem i finansiranjem naučnih projekata i doktorata koji često predstavljaju „pronalaženje tople i hladne vode“ i ukoliko plagijati i plagijatori ne budu energično sankcionisani, neće biti prave nauke niti rezultata koje ona treba da donose. Samo je prava nauka najisplativija investicija svake države i nacije.

Autor je naučni savetnik