Naučnike nazivaju šarlatanima

Kampanja koja se sprovodi u provladinim medijima sa ciljem da se javnost privikne na ideju rudnika litijuma u Zapadnoj Srbiji ne samo da prikriva negativne aspekte ovog projekta, već nam otkriva tmurnu budućnost svakog oblika nezavisnog kritičkog mišljenja na ovim prostorima.

Pre nego što je tema rudarenja litijuma postala nezaobilazna u dnevnim medijskim izveštajima, projekat „Jadar“ je bio predmet analize domaće stručne javnosti.

Jedna od značajnijih naučnih rasprava na ovu temu održana je 2021. godine pod okriljem Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), gde je organizovan naučni skup pod nazivom „Projekat ‘Jadar’ – šta je poznato?“

Na skupu su izneti ključni nalazi o ekološkim rizicima, kao i o potencijalnim dugoročnim posledicama po lokalne zajednice.

U međuvremenu je takođe objavljeno nekoliko zasebnih naučnih studija koje su se bavile različitim aspektima projekta – od ekoloških do društveno-ekonomskih implikacija.

Poslednja u nizu vesti bilo je saopštenje Biološkog fakulteta u kome se upozorava na nepovratne promene u relevantnim ekosistemima, te se shodno tome kao preporučena mera predlaže odustajanje od projekta „Jadar“.

Vremenom je postalo jasno da među domaćim stručnjacima trenutno preovlađuje mišljenje da ne postoji tehnologija koja može garantovati ekološki održiv model eksploatacije litijuma iz minerala kao što je jadarit.

U nekim drugim državama, ova vrsta nalaza bi bila produktivna, jer bi se mogla otvoriti toliko potrebna debata o tome u kakvom društvu želimo da živimo, koja bi na koncu pomogla da javnost razume kompleksnosti održivog razvoja.

Međutim, u Srbiji je na žalost situacija posve drugačija: oni koji – sledeći svoju posvećenost znanju – ukazuju na potencijalno opasne posledice ovakve vrste rudarenja po životnu sredinu se suočavaju sa medijskom marginalizacijom, a njihova mišljenja se ignorišu ili omalovažavaju.

Najbolja ilustracija ovog negativnog procesa se može naću u nedavnim medijskim nastupima pojedinih visokih predstavnika vlasti u kojima su naučni radnici otvoreno nazvani šarlatanima.

Sa druge strane, ako se domaća naučna zajednica i pozove na konsultacije, kao što je to bio slučaj sa raspravom u organizaciji Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, onda se sama rasprava vodi iza zatvorenih vrata čime se sprečava istinska rasprava u široj javnosti.

Marginalizacija stručnosti, netransparentnost odlučivanja, fokus vladajuće političke elite na medijsko spinovanje vesti umesto na javnu debatu – sve ovo doprinosi opadanju (ionako niskog) stepena proveravanja u našem društvu.

Pomenute negativne tendencije samo dodatno otežavaju svaku mogućnost da efikasno izađemo na kraj sa ekološkim i socijalnim problemima današnjice.

Ukoliko školovani ljudi, koji su uložili godine rada u sticanje znanja i veština, moraju da biraju između etičkih standarda svoje profesije i izbegavanja medijskog progona, onda ne bi trebalo da nas začudi što mnogi od njih na kraju odlučuju da napuste svoju zemlju.

MASA je od samog začetka posvećena principu društvene odgovornosti prema kojem su stručnjaci zapravo dužni da ukazuju na probleme kako bismo o njima razgovarali i zajedno ih kao društvo rešavali.

Medijski pritisci i omalovažavanje onih koju su digli svoj profesionalni glas protiv jednog upitnog projekta sugeriše da se po ko zna koji put na ovim prostorima jednoumlje pokušava proglasiti vrlinom, a kritičko mišljenje i naučna etika gurnu u stranu zarad političkih i korporativnih interesa.

Cena ovakvih odluka neće biti plaćena danas, niti od strane onih koji ovakvu pogubnu logiku promovišu, već od strane budućih generacija koje će se suočavati sa ekološkim i društvenim problemima koji su mogli biti izbegnuti.

Stoga kao članovi MASE apelujemo na sve aktere čija je stručnost relevantna za projekat „Jadar“ da ni po koju cenu ne ugroze sopstveni akademski integritet, jer samo na taj način možemo osigurati da buduće generacije ne plate cenu nepromišljenih odluka koje se donose danas.

Mreža akademske solidarnosti

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.