Sve više medija izveštava o ginekološko-akušerskom nasilju poslednjih nedelja i meseca. U tom izveštavanju dolazi, verovatno nenamerno, do relativizacije ove pojave. Tako se u pojedinim izveštajima dovodi u pitanje da li je akušersko nasilje pravi termin iako se ne poriču loša iskustva iz porodilišta.
Ginekološko-akušersko nasilje je novi pojam koji se našao u upotrebi u Srbiji. Ni zemlje Zapadne Evrope nisu mnogo ranije postale svesne ove pojave. Iz tih razloga definicije su malobrojne i donekle različite.
U 2019. godini, a nakon brojnih izveštaja o ovim pojavama u Francuskoj, Komitet za jednakost i nediskriminaciju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope citirao je Nacionalnu akademiju medicine Francuske, koja navodi da je akušersko nasilje svaki medicinski zahvat ili delovanje koje nije opravdano i za koje ne postoji prethodno informisanje i saglasnost pacijentkinje.
Pod ovim terminom takođe se podrazumeva svako ponašanje kojim se ne poštuje dostojanstvo žene i koje ne uzima u obzir bol kroz koji žena prolazi tokom i nakon porođaja.
Polazeći od ovog može se zaključiti da žene koje su prethodnih dana opisale svoja iskustva zaista prošle kroz nasilje.
Koliko god da je svima neprijatno, počev od običnih građana preko medija do lekara i predstavnika vlasti da stvari nazovu svojim imenom (a neprijatno mora biti jer odgovornost svi dele), relativizacija i svođenje ove pojave na „loša iskustva“ nikome neće koristiti.
Autorka je novinarka Danasa
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.