Nazvati ulicu po pesniku iz Dubrovnika

Dakle, Milan Milišić je poginuo u tom besmislenom granatiranju kao jedna od prvih, ako ne i prva civilna žrtva.

Ima više razloga što ovaj predlog nije poslat komisiji koja se bavi preimenovanjem ulica i što je to upućeno Vama, zameniku gradonačelnika, i to javno.

Prvi razlog je što je utisak, i ne samo moj, da o tim stvarima komisija ako je i ima (nisam se ni trudio da saznam) odlučuje na osnovu naloga i preporuka sa višeg mesta.

Drugi razlog je, a on je u javnom obraćanju, strah da bi se predlog u lavirintu birokratsko političkih interesa izgubio.

I najvažniji razlog je da se setimo i ovim činom odamo poštu poginulom pesniku, a time na neki način i svim drugim nevino stradalim ljudima, i naravno pokažemo kajanje za sulude poduhvate koje je i u naše ime režim Slobodana Miloševića sprovodio u Hrvatskoj i Bosni potom.

Vi ste, gospodine Vesiću, kao tadašnji član Demokratske stranke, aktivno učestvovali u rušenju takvog režima.

To što su neki od današnjih čelnika ove zemlje u tome zdušno učestvovali razlog je više za to. A sad što se ulice tiče evo jedne pesme Milanove.

ULICA KOJA ĆE SE ZVATI MOJIM IMENOM/ Neka bude strma/ Neosvetljena/ Gospoda da u njoj slobodno prnu/ Pijanci da puste glasa/ Mačke da se prče u veljači/ Kiša da je dere/ Studen u studenoma/ Kozomor i tlapnja da joj daju boju/ I ti, još dijete/ Da se prvi put u njoj poljubiš/ S jednim, sklapajući oči/ Upućujući čiste misli/ Onom drugom.

Ukoliko je ovakav predlog već usledio, ovaj se tekst tom predlogu pridružuje.

Autor je vajar