Morala bi NBS da malo oslabi dinar zarad veće isplativosti izvoza: Analiza ekonomiste Vojislava Guzine

Nastavila je sa podizanjem referentne kamatne stope ne bi li oborila inflaciju, ako ne baš na osam odsto do kraja godine, kako je pre nekoliko meseci najavljivala, ali bar blizu te cifre. Brinu i privrednici. Krediti poskupljuju zbog rasta kamata, a većina građana manje troši zbog manje kupovne moći. Što slabija privredna aktivnost to veći troškovi po jedinici proizvoda i usluga. Izvoz bi mogao da kompenzira manjak domaće potrošnje, ali mu naruku ne ide znatno viša inflacija nego u zemljama uvoznicama proizvoda. Stopa rasta izvoza u prvom kvartalu od 15,8 odsto, u naredna dva meseca pala je na 10,5 odsto.

Inflacija tera poslodavce u privredi da podižu plate, bar deficitarnim kadrovima. Isto je i u pogledu rasta plata u javnom sektoru i penzija. Najavljeno je povećanje nekih plata u javnom sektoru, još jedno povećanje penzija u toku godine i pomoć deci do 16 godina u iznosu od 10.000 dinara, sve zarad podizanja potrošnje a time i privredne aktivnosti. Naravno, to nije dovoljno da spreči pad potrošnje, jer cene proizvoda i usluga na koje odlazi glavnina ispodprosečnih plata i većina penzija, rastu više od zvanične inflacije. Inflacija povećava iznos PDV i akciza pa i drugih poreza kao budžetskih prihoda, te budžet čini nezavisnijim od realnog rasta BDP.

Naravno, nije inflacija obavezno loša pojava, baš kao ni umeren spoljnotrgovinski i budžetski deficit. Sve troje, poznato je, mogu pogurati privrednu aktivnost naviše. Nažalost, naša inflacija nije od te vrste. Na neke vrednosti uopšte ne deluje, a nekim čak ide naruku. Recimo, kurs dinara odoleva i inflaciji i usporavanju privredne aktivnosti i rastu evro kamata i rastu troškova zaduživanja. Kako to?

Tako što kurs našeg dinara ne zavisi od tih faktora, niti, uopšte, od valjanosti ekonomije, već od visine priliva deviza po osnovu stranih investicija, doznaka iz inostranstva i deviznog zaduživanja. A ti prilivi su konstantno visoki, a ni sada ne padaju. A sadašnji kurs dinara, koji se godinama ne menja, bogomdan je da prikaže stvari lepšim. Naročito je efikasan kad to čini zajedno sa inflacijom.

Ove godine kako stvari stoje, bili bi srećni da se ostvari planirani realni rast BDP od 2,5 odsto. Zamislimo da je i inflacija ove godine dva odsto kao recimo 2019. U tom slučaju bi nam ovogodišnji BDP i u dinarima a i u evrima, pošto kurs miruje, porastao u odnosu na prošlogodišnji jedva nešto više od 4,5 odsto, a uz ovoliku inflaciju i kurs, ovogodišnji BDP će porasti i u dinarima i u evrima za 14,6 odsto.

Naime, trenutni javni dug od 35,52 milijarde evra prema ministarstvu finansija čini 51,4 odsto očekivanog ovogodišnjeg BDP, vrednog 69,1 milijardu evra, dok je prošlogodišnji iznosio 60,3 milijarde evra. Nema te zemlje u Evropi koja će moći da se pohvali tolikim rastom BDP. U odnosu na tako i toliko narasli BDP, javni dug veći od sadašnjeg i za pet milijardi evra, ostao bi ispod tolerantnih 60 odsto, s čim se malo koja evropska država može pohvaliti. Naravno ni rast plata i penzija neće zaostajati za rastom BDP.

Šta činiti? Dizanjem plata i penzija iznad zvanične inflacije nećemo nadmašiti troškove života i zaustaviti pad životnog standarda. Samo ćemo oboriti dobit u privredi i podići deficit budžeta i javni dug. Rešenje je u podsticanju domaće proizvodnje i podizanju ponude i roba i usluga.

Ne smemo uvozom konkurisati, naročito, domaćoj proizvodnji hrane. Morala bi NBS da malo oslabi dinar zarad veće isplativosti izvoza, što kroz veću proizvodnju omogućuje smanjenje domaćih prodajnih cena. Preispitati bužetsku potrošnju i odložiti sve što je moguće zarad manjeg rasta javnog duga a da nije na štetu privredne aktivnosti.

Za bolju ekonomiju od sadašnje, ima još uvek realnih šansi, ali treba vremena. Međutim, boljoj ekonomiji, prethodi uređena država, a u tom pogledu, prema mišljenju bolje upućenih od mene, stojimo još gore.

Autor je ekonomista iz Beograda

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.