Ne bira li Vučić i svoje protivnike?

Od senzacionalističkih natpisa na portalima da se sprema atentat na Vučića, do uvredljivih poruka na društvenim mrežama, i to ne samo na račun Vučića, već i novinarke Upitnika Olivere Jovićević, bilo je napretek.

Ispred RTS-a su se, kako su mediji izvestili, okupile dve suprotstavljene grupe, i to raspoređene na oba ulaza, iz Takovske i iz Aberdareve. Sa strane opozicije bili su to predstavnici Udruženja 1 od 5 miliona, koje su podržavali lideri SZS, koji su hteli da onemoguće ulazak predsedniku u RTS. A sa druge strane simpatizeri i članovi SNS-a. Letele su uvrede, skandiranja i sve ono što se već moglo videti u medijima.

I sve to bi bilo, neću reći normalno, ali očekivano ponašanje pristalica vlasti i opozicije, da je sa početkom emisije to ostalo u drugom planu, a da se fokus premestio na samo Vučićevo gostovanje i ono o čemu je govorio. A govorio je o važnim državnim temama, o Kosovu, o odnosima sa EU, sa SAD, o nedavnim posetama američkih zvaničnika, o oružju koje je stiglo iz Rusije, o sporazumu sa Evroazijskom unijom, o stanju u regionu, o privredi, o platama, o izborima, pa i o samoj opoziciji…

Ali ono što je u sredu, dan kasnije posle Upitnika, ostavilo utisak je da je i u medijima i na društvenim mrežama glavna tema bila kuda je Vučić ušao u RTS? Naslovi u medijima: „Vučić ušao na mala vrata“, „Vučić ušao peške iz Aberdareve“, „Kako je Vučić ušao u RTS?“…

Boško Obradović na Tviteru postavlja pitanje zašto RTS nije objavio prolazak predsednika kroz masu, Sergej Trifunović u njegovom stilu „ti si pič..ca da uđeš na vrata televizije“…

A pitanje ulaska Vučića je zanimljivo, vidimo, i u književnim krugovima, pa spisateljica Jelena Lengold na svom Tviteru postavlja pitanje „kako je moguće da na tom RTS-u rade takve kukavice, i da još neko nije otkrio javnosti kojim kanalima je Vučić ušao u zgradu“?

Da li je moguće da je glavni politički problem ove zemlje kuda je Vučić ušao u RTS? Kako smo došli do toga da to postane glavna politička tema, pa makar i na jedan dan? Da li se opozicija opet upecala na udicu koju im je vlast bacila da bi izbegla priču o najvažnijim političkim problemima ove zemlje kao što su Kosovo ili EU? Ili je opozicija namerno nametnula temu Vučićevog ulaska u RTS u nedostatku političkog sadržaja i nemanja odgovora i politike prema Kosovu, EU, NATO, spoljnoj politici? Da li je moguće da je jedini politički sadržaj opozicije bojkot izbora?

Da li iz neiskustva, neznanja ili nesposobnosti, opozicija se ne bavi politikom. Vesićeva knjiga, skidanje mušeme sa Vučićevom slikom na auto-putu, priče koliko je puta Dačić zvao Sergeja, koliko je para SNS nudio Sergeju, a on odbio… nisu političke teme.

A kada se opozicija i dohvati neke političke teme, to su obično one na koje ogroman deo ove zemlje ne reaguje. Jer kako u zemlji, koja je prva u Evropi po broju funkcionalno nepismenih i u kojoj više od milion ljudi nema ni osnovnu školu, kako uopšte može biti politička tema lažna diploma ministra Stefanovića ili plagirani doktorat Siniše Malog?

I kako da se čovek ne upita, ne bira li Vučić i svoje protivnike, i njihove političke teme, koje su uglavnom rezervisane za krug dvojke i Tviter? I posle svega, ne izbijaju mi iz glave dve rečenica Jove Bakića, da „Đilas radi za Vučića“ i da su „vlast i opozicija dva dela iste oligarhije“.

Nije dovoljno biti protiv Vučića, treba biti za nešto. Nije dovoljno postavljati pitanja, treba ponuditi i odgovore. Nije dovoljno biti samo opozicija.

Autor je producent