„Ne mogu da verujem“: Autorski tekst Dragice Stanojlović

Verovatno da su je mnogi izgovorili posle događaja u Bavaništu, gde je lekar predvodio grupu agresivnih bića, prilikom blokade kuće jednog od organizatora i učesnika protesta poljoprivrednika.

Doktor medicine iz Kovina je završio medicinski fakultet, i, verovatno, tradicionalno položio Hipokratovu zakletvu, izgovarajući: „da će život staviti u službu humanosti“ i završio je svečanim obećanjem da se poziva na svoju čast. Ovu etičku zakletvu polagali su vekovima i polažu je lekari posle diplomiranja na medicinskom fakultetu. I taj iz Kovina je pomenuo humanost i čast, koje je zamenio za bednu ulogu komandanta grupe, čiji je cilj bio da onemoguće čoveka da izađe iz sopstvene kuće. Ova mučna, sramna i neljudska scena imala je i svoju jezivu nadogradnju; u kući su ostala zarobljena bolesna deca, kojima je onemogućeno da stignu do lekara.

Zastrašujuća situacija potvrđuje da je bolest našeg društva metastazirala u svaku njegovu ćeliju i dovela ga na ivicu opstanka. Kad lekar baci pod noge ljudsku i profesionalnu čast, onda je razumljivo zašto hiljade i hiljade drugih bez zanimanja, ili sa zanimanjem dobijenim od organizacije nazvane „stranka“, izgovaraju čuveno „morao sam“. Da li je i načelnik hitne pomoći Doma zdravlja Kovin „morao? Da bi se stiglo do odgovora potrebno je odgovoriti na pitanje zašto je on (a i stotine drugih lekara) pristao da postane deo mafijaške organizacije? Svakako da to nije urađeno iz ideala, vere u humani program i želje da se ličnim angažovanjem doprinese unapređenju zdravstva u zajednici.

Ako je lekar iz Kovina ( a i mnogi drugi) pristao da sarađuje sa uništiteljima države i društva zarad sitnih beneficija kao što je načelničko mesto, jasno je koliko ceni svoj lični i profesionalni integritet i koliko mu je stalo do etičke zakletve i moralnih skrupula. U slučaju da je, možda, učinio neko nečasno delo zbog koga ga mafija ucenjuje, ponovo se nameće zaključak da ta osoba ne poseduje kvalitete koji bi ga odredili kao vrednog poštovanja. Koliko li je tek nisko njegovo samopoštovanje kad je prihvatio nečiji nalog da ugrozi pravo drugom čoveku na slobodno kretanje i delanje?

Poljoprivrednik iz Bavaništa ni na koji način nije atakovao na doktorov integritet, niti je želeo da ugrozi živote drugih ljudi, zbog čega ga je trebalo zaustaviti. On se pobunio protiv nepravde učinjene njemu i drugim pripadnicima njegovog zanimanja. Na stranu onih koji čine nepravde i mnogostruko ugrožavaju većinu građana da mirno i smisleno žive, stao je lekar, koji je nekad izgovorio, da će „život staviti u službu humanosti“. Umesto humanosti stavio ga je u službu zla. On je eksponent svih drugih njegovih kolega koji po bolnicama i domovima zdravlja primoravaju zaposlene da budu deo velikog karavana beščašća ustrojenog zarad zadovoljavanje samoljublja njihovog zlog gospodara.

Taj iz Kovina je personifikacija svih amoralnih sudija, policajaca, vlasnika propagandnih glasila, direktora i direktorčića. Svi oni su svoj integritet i identitet zamenili za osećanje varljive moći i mrvice sa gospodareve trpeze. Zbog njih su pristali da budu bazični pokretači i temeljni čuvari na koje se nadograđuje sve veće, opasnije i morbidnije zlo. Ono povezuje destrukcijom i violentnošću kovinskog nazovi lekara koji se ruga Hipokratu, sudije, tužioce, policajce, oficire, piskarala u službi propagande i sve one koji „moraju“ u jedinstven, monstruozni, organizam usmeren na uništenje ljudskosti. Od njih se ne može očekivati ništa dobro. Oni mogu i spremni su da učine sve, ma kako strašno izgledalo, kako bi zadržali iluziju o sopstvenoj vrednosti. Zbog toga rečenica: „Ne mogu da verujem“ nema smisla ni svrhe. Mogli bi smo da počnemo da koristimo: „Verujem da mora da im se suprotstavimo“

Autorka je lekarka iz Vršca

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.