Ne pitajte narod, već doktora

Međutim, što se tiče „breksita“, već dva miliona ljudi je potpisalo peticiju da se referendum ponovi; pored toga, nije još uvek sigurno da se rezultat referenduma uopšte može primeniti, postoje mogućnosti i da Škotska blokira usvajanje.

Ipsos Strategic je objavio rezultat od oko 60% ljudi koji bi na potencijalnom referendumu u Srbiji glasali za ulazak u EU. Budući da je to i zvanična priča „mandatara“, moglo se i očekivati da „skor“ bude visok. Sa druge strane, DSS je zatražila referendum, nadajući se da će se „narod“ odlučiti za „ne“ Evropskoj uniji – i Kameron je mislio da će se Britanci odlučiti za „da“, pa sada više nije ni premijer (na drugoj strani je i pitanje da li „mandatar“ stvarno želi da uđe u EU, mada mi se čini da tome veruju samo ultranacionalisti). U javnosti postoji shvatanje da je referendum – dakle, plebiscitarno odlučivanje – nekakva intrinsički demokratska instanca. Nisam siguran da sam u stanju da valjano naglasim koliko ovo nije tačno. Ne samo da referendum nije demokratski, već je sušta suprotnost demokratiji. O ovome je nedavno bio pitan i svetski poznati biolog i edukator, dr Ričard Dokins, penzionisani profesor Oksfordskog univerziteta. Na pitanje o tome da li bi Ujedinjeno kraljevstvo trebalo da izađe iz Evropske unije, odgovorio je pitanjem koje je začudilo mnoge: „Kako se iko drznuo da pita mene o tome? Ja sam biolog, nisam ni politolog, ni istoričar, ja sam za ta pitanja ignoramus“.

Dobro došli u svet nauke, u kojem je Daning-Krugerov efekat bez problema negiran. Dobro došli i u svet demokratije, gde se o važnim pitanjima ne odlučuje na ulici. Naše shvatanje demokratije se bazira, u suštini, na populizmu – „hajde da pitamo narod“. Da ilustrujem zašto ovo funkcioniše savršeno loše. Zamislite da ste bolesni. Ne govorim o upali grla ili gripu, govorim o ozbiljnim bolestima. Koga ćete pitati kako da se lečite? Svog komšiju, koji je možda izvrsni istoričar? Brata od strica, koji je možda jedan od najboljih auto-mehaničara koje znate? Čoveka koji radi na trafici? Sve su to poštena zanimanja, i kao takva zaslužuju respekt – u svom polju. Nekako sumnjam da ćete se obratiti bilo kome od gorenavedene trojice. Pitaćete lekara. Zašto biste onda lekara ili automehaničara pitali za politološka pitanja? Pretpostavio je Dokins da će biti optužen za elitizam. Možda, ali da li ste primetili da je i sam sebe izbacio iz te elite?

Kada se kaže „demokratija“, ne misli se na plebiscit. Naprotiv, misli se na elektoralnu demokratiju, poznatiju u žargonu političkih nauka pod imenima predstavnička demokratija, posredna demokratija, indirektna demokratija, pa i parlamentarna demokratija. Pošto gorenavedeni lekar poznaje politiku isto koliko i političar medicinu, on će dati svoj glas svome predstavniku u parlamentu, koji će, kao stručnjak, potom i odlučivati o takvim instancama umesto njega. Ako želite da sazivate referendum o ulasku u EU, molim vas sazovite i referendum prijatelja i kolega o tome kako ćete se lečiti kada dobijete rak. Nažalost, neki to i rade, pa se leče „alternativnim“ putevima i – umru.

U Srbiji je problem taj što među članovima predstavnika državljana (ne „naroda“) Srbije stručnjaka odavno nema (mašinski inženjer koji ne zna šta je vazduhoplov, ministar odbrane koji se teleprontuje, i tako dalje), te je jedina opcija – „pitajmo narod“. Ukratko, referendumi su potrebni za politička pitanja isto koliko i za lečenje, a kako ne možemo svoje odluke da delegiramo poslanicima, treba izabrati nove poslanike. Kao politolog i istoričar koji se bavi evropskom politikom i istorijom, stručnog sam mišljenja da u EU treba ući, kao što sam i stručnog mišljenja da se to pod vladom ovog „mandatara“ to neće desiti. Od osnivanja Evropske unije vlada mir u Evropi kojega nikada nije bilo. Granice su se otvorile, mobilnost se povećala, trgovina se poboljšala. Demokratski deficit je, nažalost, zavladao i u EU sa rastom desnice, te je stoga sada još važnije ući u Uniju kako bismo se protiv tog demokratskog deficita i borili. Drugog doma nemamo; nalazimo se između SAD, federacije država koja u novembru bira između lošeg i lošijeg, i Rusije, u kojoj vladaju jeziva autokratija i nedostatak ljudskih prava. Moramo se boriti za Evropu, moramo se boriti za svoj dom.

Onima kojima politika i istorija nisu struka, mogu da ponudim relativno lak modus razmišljanja: pogledajte za šta se zalažu desničari, i budite protiv toga. Bićete na pravoj strani u barem 99% slučajeva. Otkada je sveta i veka, desnica je dovodila do konflikta, ratova i sveopšte katastrofe. Apsolutno je bizarno slušati desničare kako se detinjasto i nezrelo, poput Donalda Trampa, bune protiv Evropske unije, koja je upravo zbog njih u krizi. Sećate li se Adolfa Hitlera? Newsflash: najpoznatiji desničar u istoriji civilizacije.

Samo, molim vas, nemojte misliti da ste stručni za sve. Ja lekare pitam kako da se lečim.

Autor je politolog i istoričar