Ni i u najmanju ruku nisam imao nameru da uvredim profesora Radovanovića, kako on to navodi u svom testu. Žao mi je što je moj članak tako shvatio. Naprotiv, cilj mi je bio da, na potpuno drugi način, pristupimo debati o potrebama ispitivanja posledica ratnih dejstava 1999. godine.
Možda sam pogrešio što sam konstatovao da je, komentarišući mene i moj rad, izneo jako malo naučnih činjenica, jer zapravo nije izneo ni jednu, ali to svakako nije bila uvreda.
Ne vidim kako drugačije da označim rečeničku konstrukciju u kojoj profesor kaže: „Ovaj tandem bi od bogato finansiranog projekta nesumnjivo imao lične koristi“, nego kao diskvalifikaciju i proizvoljnu, ni na čemu zasnovanu ocenu.
Ako ova rečenica nije primer pokušaja podmetanja ne znam šta jeste.
U našem višesatnom razgovoru, koji kolega Radovanović pominje, ja sam mu i pokazao i dokazao da insinuacija koju je napisao nije istina.
Kada smo već kod tog razgovora, moram izneti da smo se o velikoj većini dešavanja vezanih za životnu sredinu i zdravlje u toku rata 1999.godine, ja i kolega Radovanović saglasili.
Zahvaljujem se kolegi Radovanoviću na iznetom mišljenju o mojoj ličnosti, mada smatram da me premalo poznaje da bi znao kakav sam čovek. Niti je to uopšte bitno u ovoj polemici.
Mene, osim uskog kruga ljudi, mišljenje drugih o meni ne zanima. Svako ima pravo na svoje mišljenje, ali kada to mišljenje iznese javno i potpiše, e onda izrečeno mora i argumentima da se dokaže.
Nepoštovanje takvih principa dovelo je naše društvo do inflacije proizvoljnih i neosnovanih diskvalifikacija.
Verujem da bismo zajedno morali da se suprotstavimo takvom modelu ponašanja, i to najpre ličnim primerom.
Upravo zato sam i reagovao na njegov prvi tekst i pozvao ga na istinsku debatu.
Za koleginu konstataciju u kojoj kaže – „dakle, kolega Ćorac smatra da je u redu grubo i bezobzirno krivotvoriti podatke, bez obzira na posledice“, samo ću konstatovati da je potpuna neistina, konstruisana po nekom meni nepoznatom logičkom i naučnom obrascu.
Kao i pitanja koja slede.
Mnogo je još detalja o kojima bih mogao da polemišem, ali čemu to.
Zašto bismo se ponavljali? Kako je profesor prihvatio moj poziv za javnu debatu eto prilike da u direktnom kontaktu sa javnošću predstavimo naše stavove.
Nadam se da ćemo tako uspeti da, u ova mutna vremena, našem narodu razbistrimo barem neke od dilema vezanih za ispitivanje posledica ratnih dejstava NATO 1999. godine.
Profesor je za naš budući susret, koji on naziva „megdan“, a ja debata, naveo i spisak tema koje predlaže.
Na prvo pitanje koje je postavio odmah dajem odgovor – Ne treba kolega Radovanoviću lagati nigde, a ne samo u nauci.
Ali, da bismo znali šta je laž najpre moramo znati šta je istina.
Prihvatam sve predložene teme i spreman sam da kroz debatu pokušamo da damo odgovor na sva postavljena pitanja, naravno uz obavezu da, na ravnopravnoj osnovi, budu uneta i pitanja koja ja predložim. Moj prvi predlog je da damo odgovor na pitanje:
– Da li je nad Srbijom u toku rata 1999. godine sproveden ekološki zločin?
Ostala pitanja proslediću organizatoru predstojeće TV debate.
Smatram da je ovim naša polemika na stranicama dnevnog lista Danas završena i da, uz obostranu saglasnost, nastavak sledi na nekoj od televizija.
Već sam izneo da prihvatam debatu na televiziji koju profesor, kao stariji kolega, izabere i u vreme koje izabere, pa zato koristim ovu priliku i da pozovem zainteresovane televizije da, samostalno ili u dogovoru sa redakcijom Danasa, daju predloge emisija i termine u kojima bismo mogli sprovesti ovu debatu.
Autor je redovni profesor Higijene i medicinske ekologije, Medicinski fakultet Univerziteta u Prištini-Kosovska Mitrovica.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
