Predsednikov predsednik: Kako je izbor Nebojše Čovića za novog predsednika KSS po već dubokom štepu podelio Srbiju

Čović je zamenio Predraga Danilovića koji po Statutu nije mogao da konkuriše za treći mandat, iako mu je drugi isticao 1. decembra dao je ostavku ranije da bi Savez mogao sa novim rukovodstvom (ali i selektorom) da na vreme zagazi u olimpijski ciklus za Los Anđeles 2028.

Bila bi to „ništa neobično“,“potpuno očekivano“ i „nedvosmisleno najavljena“ agencijska vest o novom prvom čoveku sporta koji u Srbiji ima posebno mesto u srcima.

Nije ni „najpopularniji“, ni najbogatiji, jeste među najuspešnijima, ali je bez sumnje i „najemotivniji“. Sve pobede, a posebno porazi u košarci izazivaju burne reakcije prosečnog srpskog „homo sportikusa“, u mnogim stvarima Srbi vole da se prave najboljima, ali u košarci iskreno i misle da to jesu.

Isti taj običan „homo basketus“ koji nije previše opterećen klupskim bojama, a takvih je najmanje, prvo je pomislio da sad ima ko da proba da nagovori Svetislava Pešića da ostane selektor, ili da traži hitno nekog drugog.

Ne zbog toga što se kvalifikacije za Eurobasket 2025. nastavljaju već 21. i 24. novembra kad Srbija gostuje pa dočekuje Dansku, jer će tu svakako da bude krpljenje bez NBA i Evroligaških igrača.

I ne što ćemo da dovedemo u pitanje kvalifikovanje. Već zato što u Srbiji i u košarci selektora bira predsednik (Saveza, ali i države).

I podjednako običan „homo basketus“ koji je opterećen klupskim bojama, a takvih je barem 90 odsto, takođe želi reprezentaciji sve najbolje, pa i selektora, ali vrlo jasno u svemu vidi i ono što nije opšte dobro.

I da „opštedobrog“ predsednika KSS nije dobio, pitanje da li takav i postoji i ima li barem „opšteboljeg“. Istog dana kad je Čović izabran sa „arhetipski neprijateljske“ druge strane reagovao je predsednik Partizana Ostoja Mijailović, koji za te svrhe obično koristi mrežu „X“.

„KK Partizan nije podržao kandidaturu novoizabranog predsednika KSS, niti smatra da je on dobar izbor za srpsku košarku… Smatram da predsednik nacionalnog saveza treba da bude ugledan, pošten i sposoban čovek, a da je ovakvim izborom degradiran i postiđen svaki čovek koji je na bilo koji način uključen u našu košarku“, napisao je Mijailović i „napomenuo“ kako 28 od 30 prisutnih delegata (ili prethodna podrška 30 od 33) nije jednoglasna i da je takva definicija jeftin i nepotreban pokušaj obmane.

Reagovao je ubrzo Čović koji je detaljno objasnio da je od 33 delegata na Skupštini bilo prisutno 30, ko je bio odsutan, da ih je glasalo 29, 28 za njega, a jedan listić je bio prazan, što znači uzdržan.

„Kada dajete izjavu ona više govori o onome ko je daje, nego o onome o kome taj neko priča. Neka javnost procenjuje poštenje, ugled, sposobnost i obrazovanje… Meni je drago da mi najveće legende Partizana kao Kićanović, Grbović i ostali čestitaju“, rekao je Čović.

Usledilo je „saopštenje“ koje je fantomski potpisano sa „Delegati Skupštine KSS“ u kome se osuđuje reakcija Ostoje Mijailovića, ali i sportskog direktora Partizana i Zorana Savića, i smatra nedostojnom tog kluba. Te naglašava da su glasali po sopstvenoj savesti a ne po nečijoj volji.

Dragan Todorić, jedan od delegata u Skupštini KSS koji nije glasao za Nebojšu Čovića, a savetnik je Ostoje Mijailovića, rekao je da ga u vezi sa saopštenjem „bez imena i pezimena“ niko ništa nije pitao.

Kao što kaže priloženo, nije dobro počelo, nije toliko bitno da li je novi predsednik dobio glas ili dva manje od jednoglasja, već se pokazalo bitnijim da on po onoj navijačkoj podeli nema podršku jednog velikog dela „košarkaške javnosti“.

Dugo je između Zvezde i Partizana baštinjena zla krv, dugo i sistematski, ponekad i iz dana u dan.

Čović je još iz doba otvorenih sukoba sa tada trenerom crno-belih Duškom Vujoševićem sa crno-bele strane targetiran kao neko ko je od vlasti ovlašćen da upropasti Partizan i od tada je sa tribina počelo redovno vređanje njega i članova njegove porodice.

Rat te vrste, „saopštenja i vređanja“ traje i dan-danas, bez obzira na apele iz Partizana, sa vrha kluba, od trenera i kapitena, da se navija za svoj klub i ne vređa niko (pa ni šef države).

Kao što je nagovešteno, tu sinergije ne može biti, i teško je razrešiti opravdano iskazanu sumnju – a ko bi to odgovarao „i jednima i drugima“. Predsednici su od osamostaljenja Srbije bili Dragan Kapičić, bivši reprezentativac i košarkaš Zvezde, zatim Dragan Đilas, biznismen, političar i simpatizer Crvene zvezde, pa Predrag Danilović, igračka legenda crno-belih i reprezentacije. I za sve od njih se, sa različitih aspekata, može reći da su bili uspešni, ali i da su bili uglavnom od javnosti podržani, ili makar nisu imali front protiv.

Čak ni Danilović, cinici bi rekli da je za njegovog vakta reprezentacija bila uspešna, ali je i uspostavljena dominacija Crvene zvezde.

Koji je, za razliku od Čovića koji je to učinio istog dana, ostavku na mesto predsednika KK Partizan podneo 16 meseci pre izbora u KSS.

Svima u Srbiji je jasno da se predsednik KSS-a, kao i svi drugi predsednici saveza, (ali i mesnih zajednica), možda glasa u Sazonovoj ulici ili gde već bude Skupština, ali da se bira na Andrićevom vencu ili se tamo makar daje befel. I da su pre Danilovićeve ostavke već bile urađene sve pripreme za izbor Čovića.

Mnogi bi u Srbiji da saznaju da li je Čović došao u Savez ili otišao iz Zvezde, ne u smislu šta se vremenski pre desilo, već šta je bila suština tog „transfera“, po mišljenju Čovića, ali i Vučića. Da li je procenjeno, obostrano ili inokosno, da je posle 13 godina i, kako sam kaže „25 trofeja“, Zvezdi potrebna sveža krv, a da funkcioner kalibra Čovića ne treba da bude smenjen, već unapređen.

Što makar formalno, ako ne i faktički funkcija predsednika KSS jeste. Ili je zbog „vakuuma“ u smislu izbora selektora i „otcepljenja“ od ABA i pravljenja profesionalne lige Srbije, procena da tom izazovu drugi nisu dorasli, a Čović će, jasno, i dalje preko već ranije pomenutih „naslednika“ voditi glavnu reč u Crvenoj zvezdi.

Već po epilogu priče o Pešiću, koji je po skromnom mišljenju potpisnika ovog teksta bio najbolje rešenje za predsednika ako već neće više da bude selektor, videće se prvi efekti. Čović je iskusno naglasio da Pešić ima otvoren poziv za rad, da je logično rešenje zbog kontinuiteta i izazova da dođemo do prve zlatne medalje kao Srbija.

Ali i još iskusnije – ako Kari ne ostane, biće da smo mi nesposobni. Da li će Čović biti „prečica“ ili „provalija“ do povratka Pešića, mogao bi da bude reper da li je to bio jedan od glavnih razloga dolaska na čelo KSS-a. S obzirom da su u istom svojstvu sarađivali u Zvezdi.

Zanimljivo je da je Duško Vujošević rekao da, kako nema dobar privatan odnos sa Čovićem, nije pristojno da komentariše njegovo postavljanje na to mesto, ali i da ne želi da talasa i pozdravlja svaki pokušaj da se spreči da Pešić ode.

Zanimljivo, i da želi povratak Stručnog saveta, što je jedan od planova u Čovićevom programu.

Savez je nešto što pomenuti „homo basketus“ gleda prvenstveno, a ponekad isključivo kroz reprezentaciju, oba pola i svih uzrasta.

KSS inače od seniorskih takmičenja organizuje samo Kup Koraća, baš na Čovićevo insistiranje jer je Zvezda „diskrimisana“, onomad mu je „oduzeta“ Košarkaška liga Srbije.

Zvezda i Partizan se prvenstveno takmiče u ABA i Evroligi, van domašaja Saveza.

Problem bi mogao da nastane ako se zaista krene u organizaciju profesionalne lige Srbije, koju bi sklopio Savez a ne klubovi.

Čović tu podršku onih „39 odsto“ kako je to izračunao Vučić, ne može da dobije.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.