Nećemo milostinju od Aleksandra Vučića

Po istom principu, dakle odgovorno sam zajedno sa svojim saradnicima doneo tešku odluku da pod skandaloznim uslovima uzmemo učešće u izbornom procesu i da bukvalno pred sebe stavimo nemoguću misiju bivstvovanja između vlasti koja agresivno gura svoju nakaradnu političku logiku i onih koji radikalno guraju priču o bojkotu preko koje ruše kredibilitet svima koji misle da opoziciona bitka može imati i druge oblike.

I sada bukvalno pred raspisivanje izbora dolazim u poziciju da me predsednik države Aleksandar Vučić vređa „bacanjem na sto“ ponižavajuće ponude da se izborni cenzus smanji na tri posto.

Ova ponuda ide uz sinhronizovanu kampanju o tome da će sada svima nama fotelje i državne jasle biti dostupnije, čime vlast još jednom pokušava da nas sve dovede u poziciju bednika kojima njihova „milostiva ruka“ baca mrvice sa stola.

Da budemo načisto.

Pravila igre se ne menjaju neposredno pred početak utakmice i iz tog razloga se ja bunim protiv smanjenja izbornog cenzusa.

Neće ovakva odluka pomoći uspostavljanju političkog pluralizma u Srbiji, čak naprotiv još će dodatno pojačati mogućnost pravljenja političkog inženjeringa.

Da stvar bude gora, sam Vučić i mediji bliski njemu već sada javnost pripremaju na po vlast željeni ishod izbora i trude se da unapred umanje mogućnost ozbiljnog političkog organizovanja i ulaska u parlament onih političkih opcija koje su realna alternativa i potencijalna opasnost po režim.

S druge strane, ono što vlast ima obavezu da radi, a to uporno odbija je da omogući jednak pristup medijima i drugim resursima neophodnim za bavljenje politikom.

Vlast i dalje podstiče da pojedinci iz kriminalnog miljea organizuju ljude za teledirigovano glasanje, takođe brojne socijalne grupe u Srbiji se preko javnih službi bukvalno ucenjuju ili kupuju da svoj glas daju onima za koje je režim procenio da bi bilo dobro da budu u Narodnoj skupštini.

Sve ovo je u koliziji sa zakonima koji regulišu izbore i ja pozivam Aleksandra Vučića da umesto što spušta cenzus, reši ova pitanja i onda slobodno može lestvicu da digne i na deset posto.

Mi iz koalicije Narodni blok smo svoju odluku o izlasku na izbore doneli još u novembru i od onda smo u kampanji, što znači da nismo poleteli za koskom koju nam je vlast bacila.

Ono što je simptomatično je to što smo mi jedina grupacija koja je objavila da ide na izbore, a da nismo dobili niti jedan sekund na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

Zanimljivo je i to što iako imamo jasan antirežimski stav nismo dobili niti jedan sekund ni u onom delu medija koji slove za opozicione.

Ovo je posebno zanimljivo jer mi iz Narodnog bloka imamo vrlo autentične priče i to iz prve ruke imajući u vidu da smo i Velimir Ilić i general Momir Stojanović i moja malenkost učestvovali zajedno sa SNS u rušenju režima Borisa Tadića, pa čudi kako urednicima opozicionih medija nije zanimljivo da čuju zbog čega sada idemo protiv aktuelnog režima.

Meni ovo govori da ni Vučić, a ni oni drugi ne žele da u Narodnoj skupštini i generalno u političkom životu vide jednu autentičnu konzervativnu, narodnjačku političku opciju.

Svi oni znaju da takva politička opcija koja uz to nema nikakve veze sa kriminalom ima najveći mogući politički potencijal, te je sada u toku združena operacija čišćenja nas koji smetamo.

To radi vlast, to rade i u onom delu bojkotaške opozicije, a sve sa ciljem da se politički sistem u Srbiji svede na dvopolni i to bez suštinske razlike između ta dva pola.

Ali na njihovu žalost ima nas koji nećemo milostinju od Aleksandra Vučića. Mi tabanamo po Srbiji i od čoveka do čoveka svedočimo istinu o stanju u zemlji i o tome šta treba uraditi da bi svima bilo bolje. Mi znamo da će narod na kraju prepoznati da smo jedini izbor tihe većine građana Srbije.

Autor je član opozicione koalicije Narodni blok