Nečinjenje može da boli, a činjenje mnoge posledice da spreči

Ono što ohrabruje jeste to da se na ovu temu sve češće otvoreno govori.

Međutim, sa druge strane, postavlja se pitanje koliko je predrasuda u društvu, duboko ukorenjenih i brižljivo negovanih, zbog kojih je moguće i nemati kapacitet da se shvate posledice problema koje rodna (ne)ravnopravnost generiše, kao i zbog čega se sve te predrasude javljaju i održavaju.

A kada se dublje promišlja, da se zapitati da li je pitanje svih pitanja: Kolika je u ovoj oblasti razlika između akta i fakta?

Ako zaključimo da je velika, da li ta razlika dodatno produbljuje frustracije i polove stavlja u međusobni ring u kom se odvijaju borbe, koje svako doživljava na svoj način, a koje na kraju, čini se, nikom ne odgovaraju, niti dobro donose?

Nadalje, kakva su društvena očekivanja?

I da li su prilike takve da i kada se postupi tako što se ostvare prava u skladu sa zakonskom regulativom, neretko se s druge strane gube rodbinske veze, odlazi bratska ljubav u nepovrat…

Zašto se dešava da i same žene zameraju drugim ženama koje su se „drznule“ da ostvare svoja prava?

Da li i one kada su u poziciji ostavioca, radije ostavljaju imovinu muškim naslednicima?

I mnogi drugi različiti modaliteti pitanja na ovu temu iz prakse, i to u gradskim sredinama, gde se ne bi možda moglo ni pomisliti da diskriminacija postoji, ili je na prvi pogled uočiti, verujući, ako polazimo od ličnog uverenja da nikako nije moguće…

Da li smo kao društvo naučeni da pravimo podele poslova prema polu, te nam često suština u vidu poštovanja prema osobi koja ih obavlja, bez predrasuda o „tradicionalno muškim i ženskim poslovima“ ostaje zanemarena, čak i kad se trudimo da to prevaziđemo terminološki stavljajući profesije i u ženski rod, što u nekim slučajevima izgovor može dobrano izložiti velikom naporu?

I kako prepoznati manipulativna ponašanja na poziciji moći, koja dovode u nejednak položaj, često stvarajući nesavladive probleme, kad se to ne uči ni u jednoj školi? I nadasve teško dokaziva, imajući u vidu da su često zašuškana iza visokih zidova ćutanja.

Seksistički komentari, dobacivanja na ulici i razni oblici neprimerenog ponašanja, koji drugu stranu podstiču da se stavlja u odbrambeni položaj, i da li su i neke fobije, stručnjaci bi mogli govoriti o tome, posledica ovakvih ponašanja?

Onda se to odražava i na međusobne odnose polova, čineći nekad i žene manje osetljivim u odnosima prema civilizovanim i pristojnim kolegama, komšijama, partnerima, što može implicirati mnoge druge probleme…

…..Društvena klima, prisustvo izvrnutog sistema vrednosti, poruke sa raznih strana koje poručuju da je žena telo, mogu prouzrokovati da mnoga mlada bića odaberu pravac iza kog ne stoje, koji kasnije stvara osećaj neprilagođenosti, kajanja i duboke neostvarenosti.

Da li je prethodno pitanje rešavanja rodne (ne)ravnopravnosti pravljenje ozbiljne strategije koja će se baviti razvijanjem svesti u pravcu negovanja empatije i širenja poštovanja prema svakom ljudskom biću, te nam ga valja što pre rešiti da bismo postavili kamen temeljac i na dobrim temeljima gradili međuljudske odnose bez diskriminacije po polu?

I naposletku, ali ne i po značaju, pitanje prećutkivanja problema u vezi sa rodnim nerazumevanjem, raznim zloupotrebama i zlostavljanjima u svojim sredinama, jer i nečinjenje može da boli, a činjenje u pravcu pomoći, mnoge posledice da spreči.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.