Piše Danas od 20. jula 2019: „U obraćanju javnosti koje je zakazano više od 16 sati nakon vesti o ostavci Haradinaja, Vučić je poručio da Srbija treba da reaguje ‘smireno, odmereno i bez euforije’.“ Eh, kad bi Vučić znao da reaguje „smireno, odmereno i bez euforije“ možda bismo mi, kao nacija i kao država, prolazili malo bolje u ovoj međunarodnoj utakmici.
Na nesreću, naš predsednik je u duši bio i ostao Zvezdin delija sa severa Marakane.
Odavno smatram da naš problem sa Vučićem nije u tome što laže i manipuliše, što opsesivno želi da sve kontroliše, što nezaježljivo hoće sve više i više vlasti, što je uprostačio javni život, što je omogućio mafiji oko sebe da se bezobzirno bogati i bahati, itd, itd… Naš problem, kao građana Srbije, jeste u tome što zemljom vlada čovek koji nema pojma s poslom koji je prigrabio.
Nikad nisam sumnjao da Vučić stvarno želi da od Srbije napravi prosperitetnu i uglednu zemlju (doduše, ne zbog građana već zbog sopstvene ambicije), ali sam oduvek sumnjao da taj čovek može bilo šta korisno da uradi za opšte dobro. Dovoljno je bilo pogledati njegovu biografiju, pa videti da „Šešeljev mali“ nije sposoban za bilo šta više od upravljanja sportskom halom Pinki.
Ne manjka Vučiću ni inteligencije ni obrazovanja, a sasvim je izvesno i da ima razvijen politički instinkt. Takođe, niko ne može da mu ospori talenat za marketing i „čitanje“ trendova koji deluju na najšire mase. Sve su to osobine dostojne dobrog politikanta (možda povremeno i političara), ali nikako nisu dovoljne za pristojnog političara, a kamoli državnika.
Takvi kao on relativno lako osvajaju vlast i dugo opstaju, ali su posledice njihovih vladavina po države i narode, kojima su vladali, dugotrajne i katastrofalne. Ako mislite da je sada stanje u Srbiji loše, sačekajte da delija ode s vlasti pa ćete videti u šta nas je uvalio.
No, da se manem krupnih tema i vratim na poslednji primer diletantizma: Haradinaj podnese ostavku, jer ga Hag poziva na saslušanje, a ovaj naš, valjda da bi pokazao kako je pronicljiv i sve kapira, izađe pred novinare i objašnjava narodu kako je skontao ne samo trik svog KiM kolege nego kako je prozreo još jednu podmuklu zamku Zapada prema njemu i Srbiji. I portir u Ministarstvu spoljnih poslova će vam reći da se u diplomatiji to tako ne radi, da je takva reakcija zvaničnika jedne države neprimerena, glupa i štetna.
To što Aleksandar Vučić gubi ugled u međunarodnoj zajednici zbog takvih izjava – baš me briga. Međutim, i te kako me je briga što time gubi ugled predsednik Srbije, država Srbija i građani Srbije. U diplomatiji bi trebalo da sa timom stručnjaka izanaliziraš šta se krije iza Haradinajeve ostavke i haškog poziva, pa pripremiš odgovarajuću akciju na ono što može da bude trik i na ono što može da bude zamka za Srbiju. Ako otkriješ svoje karte odmah (samo da bi pokazao kako si pametan), izgubio si i pre nego što je igra počela. Drugo, u diplomatiji (kao i u životu) na dobru vest (a ostavka premijera Kosova zbog poziva na saslušanje o ratnim zločinima jeste dobra vest), ma koliko ti izgledala licemerna i sračunata na nešto drugo, reaguješ s osmehom i podjednako lažnom zahvalnošću. Reagujući vučićevski samo potvrđuješ ono što ona druga strana već zna – da si kurčevit (bez pokrića) i nedorastao igri za velike momke.
Autor je filmski radnik
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.