Nedovoljne mere za suzbijanje maloletničkog kriminala

Do sada nezabeležene tragedije u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i u selima Dubona i Malo Orašje su iznudile ove mere. One, međutim, nisu bile izložene javnoj diskusiji i oceni struke. Celo društvo vidi i oseća da tu nešto nije u redu, da su pogreške i u samom sistemu i u primeni zakona.

Niko upućen ne spori mere za prevenciju i smanjenje nasilja koje obuhvataju psihološke intervencije, akciju vraćanja nelegalnog oružja, redefinisanje pravila za njegovo posedovanje i znatno profesionalnije izveštavanje medija.

Određen značaj u ovom trenutku ima i povećanje broja policajaca ispred škola. Međutim, ova borba se ne iscrpljuje samo restriktivnim i tehničkim merama, čak ni sa psihopedagoškom pomoći ugroženoj deci.

Nove sistemske mere za suzbijanje maloletničke delinkvencije i različitih oblika vršnjačkog nasilja, moraju biti osmišljene, stručne, preventivne i multisektorske.

Njih treba povezati sa 10 mera koje je Vlada već usvojila, kao što je: „organizovati posebne službe i mobilne timova za vršnjačko nasilje u okviru centara za socijalni rad koji bi odmah reagovali.“

U sektoru socijalne zaštite na 700.000 korisnika imaju samo 2.600 stručnih radnika. Nedostaje oko hiljadu i njih ne može nadomestiti hiljadu policajaca.

O tome da li ustanove za smeštaj korisnika zadovoljavaju osnovne profesionalne zahteve i o drugim stručnim pitanjima treba da se izjasni Republički zavod za socijalni rad uz referentne univerzitetske ustanove i nevladine organizacije.

U oblasti pravosuđa, Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (ZM), koji je donet 2005. deset godina nije usklađen sa novim Zakonikom o krivičnom postupku. Vlast je pokušala da ga promeni 2015. i 2021. i oba puta neuspešno.

Ovaj rad bi se hitno morao obnoviti, transparentno i inkluzivno. U revidiranom akcionom planu za Poglavlje 23 piše da će to biti do kraja 2020. godine, a da Ministarstvo pravde i Vrhovni sud treba da unaprede rad Saveta za praćenje i unapređenje rada organa maloletničkog pravosuđa i izvršenja krivičnih sankcija za maloletnike (Savet za maloletnike).

Aktuelnom sazivu ovog saveta niko se nije obratio za mišljenje. Ipak, 12. maja je održana sednica na kojoj je odlučeno je da se ovo telo, po drugi put posle maja 2019. obrati Vladi i nadležnim ministarstvima sa inicijativom za formiranje posebne ustanove za lečenje i osposobljavanje maloletnika iz člana 23 ZM-a.

Ova ustanova nije nikad formirana u Srbiji iako je zakonska kategorija. Postojeće psihijatrijske ustanove nisu prilagođene maloletnicima i ovoj problematici.

Vlada pod tačkom 6 navodi: „Spustiti starosnu granicu za krivičnu odgovornost sa 14 na 12 godina uz poštovanje međunarodnih i evropskih standarda.“ Poznato je da kazneni sistem, pa ni linearno snižavanje starosne granice, nikada nije jedino i dovoljno rešenje problema kriminaliteta dece i maloletnika.

U evropskoj praksi taj minimum je najčešće 14 godina. Možda bi se u našim specifičnim uslovima, uz dobru argumentaciju i volju da se rešavaju i druge slabe tačke sistema maloletničkog pravosuđa, moglo razgovarati o tome da se u pogledu najtežih krivičnih dela i u skladu sa individualnim svojstvima, odnosno zrelošću izvršioca, za te slučajeve uspostavi novo zakonsko rešenje.

Moralo bi se utvrditi da li će o tome odlučivati sud ili tužilaštvo, trajanje i vrste ovih vaspitnih mera i reformisati program i uslove rada u VPD-u i u ustanovama socijalne zaštite.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku najviše krivičnih prijava prema maloletnicima je podneto 2012 – 3.913, nakon čega je usledio pad do 2016, da bi u 2021. taj broj bio 2.513, što je 12 odsto više u odnosu na 2020. Prema podacima RJT taj broj je u 2022. porastao za oko 5 odsto.

Međutim, značajan broj protivpravnih postupaka mladih se ne prijavi nadležnim organima, a u vreme pandemije rad sa njima bio smanjen. Porastao je broj kriv. dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina, kriv. dela protiv zdravlja ljudi u periodu od 2017, dok je broj kriv. dela protiv života i tela standardno visok.

Znamo da su, na primer, u Novom Sadu u porastu dela nasilničkog ponašanja, u Kragujevcu je trinaestogodišnjak prijavljen za silovanje. Oni koji imaju najveći uticaj na ovu problematiku za novonastalu situaciju okrivljuju medije i one koji o ovome imaju drugačije mišljenje.

Ne pominju kršenje zakona i kodeksa od strane najviših funkcionera i druge duboke korene ovih pojava. Na početku ove kampanje policija je tražila od škola spiskove nestašne dece, a u Novom Sadu je u jednom trenutku bilo u pritvoru 18 maloletnika.

U sistemu maloletničkog pravosuđa je bilo ohrabrujućih rezultata u oblasti izricanja vaspitnih naloga i posebnih obaveza za lakša krivična dela. Međutim, ne prepoznaju se blagovremeno pojedinci i okruženje koji pokazuju indicije da bi mogli izvršiti najteža krivična dela.

Nedostaju uslovi za realizaciju vaspitne mere pojačan nadzor uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje maloletnika, jer se do sada nije uspelo u pokušajima da se u nekoliko većih gradova u Srbiji oforme takve ustanove.

Ne treba uvek čekati da se sve raspravi i reši na centralizovanom nivou, iako je tu odgovornost najveća. Ukoliko posle tragičnih događaja u Beogradu pomenute predloge odmah ne uključimo u plan prioriteta za realizaciju, sledeća prilika bi, nažalost, mogla biti posle neke nove tragedije.

Autor je magistar maloletničkog krivičnog prava, bivši sudija i član Saveta za maloletnike