Neka se čuje glas otpisanih

I o kvalitetu davno završenog i nikada započetog projekta iz vremena gradonačelnika Branka Pešića, ali i o ogromnim nedostacima i previsokoj ceni sadašnjeg projekta koji je ugovoren, a čija realizacija treba da počne krajem ove godine.

Ali ja sam pojedinac čiji je glas lako nestao u saobraćajnom haosu moga grada koga kasape i čereče na sve strane, kao što je u tišini kišnog dana, u subotu, 9. oktobra, na ulazu u zgradu Arhitektonskog fakulteta, protekla i „proslava“ 60 godina od upisa moje generacije G61, koja se upisala na ovaj fakultet davne 1961.

Slučajno se to poklopilo sa osnivačkim sastankom nesvrstanih, čiji je bledunjavi rimejk u Beogradu ličio na nas devetoro koji smo nekako dogegali do ulaza u zaključan fakultet.

Tri, nekada lepuškaste devojke i pet, nekada kršnih momaka – ličili smo više na beskućnike nego na inženjerčine koje su izgradile pola ovoga sveta.

No da se vratimo mi onome zbog čega bi moj glas, u ime 328 studenata, upisanih te 1961, ipak trebao da se čuje, jer niko, osim građevinaca, koji su sprat ispod nas u onoj ogromnoj zgradi, ispred koje sedi veliki Nikola Tesla i samo nas gleda, dakle baš niko iz struke, osim njih (govorim o institucijama), nije gromko digao glas protiv sadašnje vlasti i to u Skupštini grada Beograda.

Tri vrsna inženjera, na čelu sa dekanom, prof. Vladanom Kuzmanovićem, u ime Građevinskog fakulteta u Beogradu, u potpunosti su osporila sadašnji projekat metroa, pre svega u pogledu potpuno pogrešnog definisanja projektnog zadatka, odnosno ulaznih podataka za tzv. Smartplan, pa time i projektovanih linija i stanica, sa jednostavnim zaključkom: „Ako sednete u pogrešno projektovan metro, sve linije i stanice biće pogrešne!“

Ono što bi sve građane trebalo da zabrine jeste činjenica koju je izneo profesor Kuzmanović – da Grad Beograd, koji sve ovo radi, uopšte nije nadležan za objekte poput metroa, odnosno, da je prekršen član 133 Zakona o planiranju, po kome posao projektovanja i izgradnje metroa, već od nivoa Generalnog plana, sa prethodnom studijom opravdanosti, mora da vodi Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Dakle ove gradske štetočine, o kojima sam takođe više puta pisao, osim što rade pogrešno, ali ovoga puta sa mogućim dugoročnim katastrofalnim posledicama, rade i protivzakonito. Kako inače da objasnite neverovatne stvari koje je, osim bruke sa metroom, izneo ovih dana u svojim kolumnama arh. Slobodan Maldini, koji piše za Večernje novosti.

Po onome što on piše, rušenje Savamale je mačiji kašalj u odnosu na ono što su gradske vlasti učinile sa zaostavštinom čuvenog ruskog arhitekte Nikolaja Krasnova, autora enterijera Narodne skupštine, Palate ministarstva šuma i rudnika, Mosta kralja Aleksandra Prvog i mnogih drugih objekata podignutih između dva rata.

Za sve što je uradio u Beogradu dobio je i svoj, kako kaže Maldini, sokak. Samo nekoliko godina kasnije, ta, nekada Avalska ulica, dospela je u središte pažnje zbog kolapsa sistema zaštite vrednih kulturno-istorijskih objekata. Vila u Ulici Nikolaja Krasnova je bila od 1997. g. pod zaštitom države, kao deo prostorne celine „Istočni Vračar“.

Koristeći zakonski vakuum, kad je zaštita istekla, do donošenje nove, koja je kao u proceduri (Zavod za zaštitu spomenika kulture nije na vreme produžio upis), vila je srušena, a na njenom mestu izgrađena petospratnica. Ali tu nije kraj.

Pošto na Skupštini grada nije usvojen Plan zaštite Neimarske padine, koji je izradio Zavod za zaštitu spomenika kulture, srušena je vila u Internacionalnih brigada 47, a prema jednom, usvojenom planu detaljne regulacije, na desetine vračarskih palata, između ulica Smiljanićeve, Krunske, Kneginje Zorke i Njegoševe biće sravnjeno sa zemljom, bez obzira na to što imaju status prethodne zaštite.

Dakle, sistem zaštite kulturnih dobara u Beogradu je u potpunosti razoren. Prolongira se vreme između prestanka privremene zaštite takvih objekata i donošenja nove (trajne), kako bi se oni porušili i kako bi se izgradile na njihovim mestima višespratnice i dobilo na hiljade novih kvadrata i ostvario profit, a uništava se u potpunosti jedan od najlepših delova Beograda.

Autor je arhitekta