Čuli smo razlog za rekonstrukciju vlade i kakvu vladu očekuje predsednica vlade.
Srbiji, državi krhke demokratije, uz odsustvo liberalnih demokratskih tradicija, neće biti teško da proklizne u „nelegalnu demokratiju“ – autoritarnu politiku koja prikazuje izbore popularnim demokratskim procesom dok ujedno prikazuje i malo poštovanja za vladavinu prava.
Ima li predsednica Vlade uzor kojem teži? Kakva vlada treba Srbiji? Sa drugačijim karakterom ličnosti ili drugačijim karakterom političkog sistema?
Srbiji treba vlada s predsednikom/com i ministrima prevashodno sposobnim da nose zvanje prvih službenika građana – ogrnutih ruhom vlasti. Srbiji trebaju članovi vlade sputani regulativom, ne neznanjem, ne partijama, ne predsednikom države/partije, ne interesnim grupama ili spolja nametnutim pravilima putem međunarodnih aranžmana. Trebaju joj članovi vlade sputani poslom koji im pripada i interesima građana.
Za takav izazov Srbiji trebaju članovi vlade koji ni čas s uma neće smetnuti da se ministarstva i poslovi koje vrše ne podvrgavaju njihovoj ili drugoj osobi, već poslanju – zajedničkom služenju građanima.
Vlada koja će poštovati teško od naroda zarađen novac koji joj je poveren na upravljanje, koja neće imati razloga da poslove s narodnim novcem i imovinom ne učini javnim.
Vlada u kojoj ministri ne očekuju da im vreme provedeno u vlasti bude niz ugodno provedenih sati, već da im sati provedeni u vlast budu porazdeljeni po poslovima – koji vidno odmiču na korist i dobro građana. Vlada u kojoj su se predsednik/ca i ministri oprostili sa pređašnjim ili novougledanim poslovnim interesima, poslovnim partnerima i njihovim interesima. Vlada u kojoj se predsednik/ca i ministri neće dragovoljno toga odreći, već će biti kontrolisani od parlamentarne, od sudske vlasti, od nazavisnih tela Republike Srbije, od građana. Jer tako funkcioniše sistem demokratske vladavine.
Vlada koja stvara i pretvara regulative koje razdvajaju odgovornost, vlada koja neće ući u tuđe nadležnosti niti se odreći svojih. Vlada koja je u stanju da bude nosilac izvršne vlasti u Republici Srbiji.
Vlada kojoj je stalo da se kvalitet života građana sve više ne razvodi od ekonomskih performansi kojima se tako rado hvali.
Vlada koja se neće hvaliti podizanjem spomenika već podizanjem standarda stanovništva – inače na zavidno niskom nivou. Koja neće preuređivati prošlost već unapređivati sadašnjost.
Da li je u Srbiji danas takva vlada verovatna?
Partija/ ljudi na vlasti u Srbiji ne žele da menjaju sistem po kome funkcionišu, da dele moć i retko gledaju izvan svog „plemena“. Partija/ljudi na vlasti vide sebe, samo kao pobednika izbora, što im je ključno opravdanje za preuzimanje, koliko god je to moguće, ako ne i ukupne, moći nad državom. Ne vide vlast u sistemu podele, između izvršne, zakonodavne, sudske, ne vide nezavisnost nezavisnih, revizorskih i regulativnih tela.
Partija/ljudi na vlasti u Srbiji prigrlili su zamoran model vršenja vlasti u kome se partija/ljudi na vlasti zamore, ne tako što svaki dan rade svoj posao, već što svaki dan prisvajaju sve segmente vlasti.
To slave. Svaki dan. To je trijumf. Javna ceremonija zavođenja. Tu se izmaraju. Tu rade. Svuda. U domu zakonodavne vlasti, u domu sudske vlasti, u domu nezavisnih, regulativnih, revizorskih, tela. U javnom prostoru, sportskim organizacijama, manifestacijama kulture …
Vladajući pristup partije/ljudi na vlasti je – kroz politiku monopolisati društvo, sve njegove poluge. To je pristup demokratskom društvu autoritarne politike, stalna težnja, suziti izbor, skloniti ga van vidnog polja građana. Sve to po cenu činjenice da su monopoli neizostavno, po osobenosti, i koruptivni.
Monopolistički pristup politici i upravljanju ima svoju, pripadajuću mu, sveobuhvatnu, za zajednicu razarajuću – rijaliti kulturu.
Srbiji treba drugačiji karakter političkog sistema, da deli moć, da bude demokratizovan, pluralizovan. Bez toga nema izazova, nema odgovornosti, nema drugačijih gledišta, nema napretka za sve građane.
Za uspešan razvoj društva neophodna je podela vlasti, što podrazumeva i deinstaliranje tastera kao novouvedenih nadražaja u sistemu odlučivanja, kako bi se adekvatno odgovorilo složenim izazovima kojima su građani izloženi.
Pravi izazov Vlade, partije/ljudi na vlasti, nije kako pribaviti dovoljno glasova za obuhvatanje celokupne državne mašinerije, već kako napraviti progresivne promene. U korist svih. To je pitanje i političke stabilnosti i ekonomske pravičnosti i ljudskog dostojanstva građana, i napretka Srbije.
Da li se s rekonstrukcijom vlade, to može postići. Ne verujem, jer se radi o dosta složenijem poslu od usaglašavanja karaktera u timu predsednika/ce vlade.
Autor je politikolog
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
