Nema čarobne formule za spas

Reforme u vreme Ante Markovića pripremljene su i uspešno realizovane bez ekspertskog doprinosa Džefrija Saksa

Ovako o „jednom od vodećih svetskih ekonomista“ piše profesor Ričard Senet na MIT, London School of Economics, gostujući profesor na nekoliko svetski značajnih univerziteta, jedan od vodećih društvenih teoretičara modernog doba.

Mi u Srbiji imamo izreku koja pokriva široko polje značenja i upotrebe – „tuđe je slađe“. Kako se samo novinarka javnog servisa blagobojažljivo upinjala da od „svetski čuvenog profesora“ izvuče tajnu formulu kojom može spasiti Srbiju. Jadan čovek, bio je sve vreme na mukama da objasni da takve formule nema, da ne zna kada će se završiti ekonomska kriza i da nema gotov recept za to. Međutim, nekoliko puta je ponovio da je za njega frapantan podatak da je stopa nezaposlenih mladih u Srbiji 50 odsto. Više puta je ponovio i da je nužno podići nivo konkurentnosti domaće privrede, da je neophodno iskoristiti geografski položaj Srbije kao podunavske zemlje, zemlje koja pripada i šire mediteranskom i crnomorskom regionu, da je važno modernizovati i dinamizirati privredu velikim učešćem novih mladih stručnjaka, da je nužno okrenuti se novim tržištima Azije i Bliskog istoka. Sve nešto što godinama tvrdi i govori većina domaćih stručnjaka, ali kada to kaže „jedan od vodećih svetskih ekonomista“, onda to ubedljivije zvuči.

I šta ćemo sad? Ode Saks, a mi ostadosmo sami bez čarobnog rešenja, sa gomilom njegovih, samo sebi dovoljnih učenika i sledbenika, koji sebe čine većim i značajnijim ukoliko svog mentora proglase za još uvek „jednog od vodećih svetskih ekonomista“. Dovođenjem ovog kvazikorifeja tranzicionih promena u istočnoj Evropi valjda je trebalo da se pokaže domaćoj javnosti da osim državnog vrha, koji je u pomoć pozvao „svoje međunarodne eksperte“, eto i novonastajuća NVO ima svoje adute. Međutim, ima u Srba i druga izreka – „tuđa ruka svrab ne češe“. Imamo dovoljno domaćih ljudskih i drugih resursa koje oslobođeni od kompleksa niže vrednosti i treba slobodno i hrabro da koristimo i definišemo viziju i strateški pravac budućeg razvoja i izlaska iz krize.

Pretpostavka za tako nešto jeste oslobađanje od partijskih eksperata, ljudi sa CV-em (koji sadrži samo šta su bili, a ne i šta su ikada uradili), samoreklamirajućih aparatčika sa „copy-paste“ veštinama i da, svakako, valja izbeći „dobre usluge“ bilo koga ko je u poslednjih 12 godina obnašao bilo koju važnu funkciju u državnom aparatu. Mislim da će pre kamila proći kroz iglene uši nego što će se to desiti.

Reforme Vlade Ante Markovića pripremili smo i naročito uspešno realizovali bez ekspertskog doprinosa prof. Saksa, mada je bilo pokušaja njegovog tadašnjeg studenta da to drugačije prikaže u javnosti. Ima već dosta vremena kako sam kabinetu sadašnjeg prvog potpredsednika Vlade dao dva projekta, koji mogu doprineti novom masovnom zapošljavanju, primeni novih tehnologija, ulasku velikih stranih investicija, lokalnom ekonomskom razvoju, većem neto izvozu od Fijata, smanjenju emisije štetnih gasova i CO2, povećanju energetske nezavisnosti i efikasnosti, sve skupa konkretan i jasan doprinos održivom razvoju – i ništa. Ostaje mi jedino da i ja pronađem nekog jakog inostranog principala, koji će PPV-u i njegovim ekspertima da preporuči projekat.

Autor je ekonomski analitičar