Nema granica koje mogu zaustaviti energetske tokove

Energija je sve oko nas. I ono što nam se na prvi pogled učini da nema atribute energije jeste, ustvari, neki vid energije. A svi mi smo „mali hodajući paketi“ transformisane energije Sunca, kao što su takvi „paketi“ i sva ostala bića koja žive na Zemlji, prema kojoj se naša civilizacija odnosi veoma loše.

Znatno lošije od svojih predaka. Ako mi, ljudi, budemo nastavili da se destruktivno odnosimo prema Zemlji, koja nas poput brižne majke štiti od razarajućih vasionskih uticaja, i obezbeđuje nam, uz pomoć Sunca, uslove za život, ona će naći način da nas se otrese.

Nema granica koje mogu zaustaviti energetske tokove. I nema granica koje su, s tim u vezi, u stanju da spreče misaona i ljudska agregiranja, koja su započela onog trenutka kada su prve praćelije počele da se udružuju da bi sebi obezbedile preživljavanje. Energetsko agregiranje traje i trajaće. I EU je posledica težnje da evropske nacije obezbede dovoljno energenata i energije za svoj razvoj.

Ne verujem da bi EU pokušala da izgradi energetski nepropusne granice u okviru evroazijskog kontinenta da je sada na čelu Evropske komisije energetski znalac i bivši predsednik te komisije Hoze Manuel Barozo. Jer i on, kao i mi, zna da energetski nepropusne granice u stvarnosti ne postoje.

Njih samo umišljeni ljudi mogu da propagiraju kao „rešenja“ nekih problema, ili, pak, oni koji na vreme nisu učinili dovoljno da misao o energetskim blokadama i uslovljavanjima ne postane vodilja tzv. politike.

Naš Savez energetičara organizaciono i intelektualno nikada do sada nije „kašljao“. Ljudi koji razumeju energetske zakone, ili oni koji ih intuitivno slede, ne bi nikada dozvolili da usred zime kolabira EPS-ov elektroenergetski sistem.

A da bi energetski privredni sektor bio čvrst razvojni oslonac, njim moraju da upravljaju stručni ljudi, koji će da budu posvećeni izgradnji snažne i nesputane elektroenergetske saradnje sa svim susedima. I koji će, takođe, da podstiču zaposlene na stalno usavršavanje.

Ohrabruje nas to što su na ovogodišnjem Međunarodnom savetovanju „Energetika 2022“ bili prisutni gotovo svi generalni direktori elektroprivrednih sistema Zapadnog Balkana.

Raduje nas što su prisutni čelni ljudi elektroprivrednih sistema u državama koje su nastale raspadom SFRJ uočili da „alfa i omega“ razvoja svake države mora biti, hajde da ga tako nazovemo, stabilno „regionalno energetsko druženje“.

Po prirodi stvari, kompletan državni i regionalni energetski sektor karakteriše velika inercija. A to znači da se u okviru njega ne može poslovati po principu „stani – kreni“, niti se mogu praviti nagli zaokreti.

Zbog toga je neophodno dobro i blagovremeno usmeravanje razvojnih energetskih gradijenata svake zemlje i njihovo usaglašavanje sa energetskim gradijentima susednih zemalja, a funkcionisanje energetskog sektora se mora poveravati ljudima od znanja i iskustva, kao što mi se čini da je to sada slučaj u oblasti elektroprivrede. Samo tada za građane i ekonomiju neće biti zime!

Da su nadležni obraćali pažnju na sadržaj poruka sa naših prethodnih međunarodnih savetovanja „Energetika“, danas bi nam, u energetskom smislu, druge ptice pevale.

Želja naših kolega da pomažu razvoj Srbije i svih zemalja regiona, bila je za rukovodstvo Saveza energetičara obaveza, pa smo zbog toga pokušavali da stvaramo uslove, čak i u prethodne tri opasne „korona-godine“, kad to niko nije činio, da se naša naučno-stručna međunarodna savetovanja uspešno održavaju, i da ih, zajedno sa vama sve vreme unapređujemo i pretvaramo u svojevrsne sajmove struke, visoke nauke, privrednih inicijativa i svima potrebnog prijatnog kolegijalnog druženja.

Autor je predsednik Skupštine Saveza energetičara