Nema „mog i tvog“ radnog mesta

Ukratko – nemamo nikakve unapred date garancije ni za šta, činjenice se menjaju i ono što je danas sutra ne mora da bude. To je, pored ostalog, probudilo Imanuela Kanta „iz dremeža“ i otvorilo prostor za novo razumevanje života i sveta.

Često na poslu, u okviru određenih rasprava ili sednica, čujem rečenice poput „to je moje radno mesto“, „to pripada meni“ i sl.

Kapitalizam (odnosno savremeno društvo pod okriljem neoliberalizma) funkcioniše tako što mi, kao borci za prisvajanje „viška vrednosti“, nemamo kada da „ne želimo svoj posao“, odnosno, nemamo vremena za prazan hod.

Svaka vrsta praznog hoda jeste početak propasti – jer – ukoliko dozvoliš sebi da određeno vreme ne zarađuješ – troškovi i dugovi se gomilaju, tužbe se pripremaju, krediti kucaju na vrata…

Jednostavno – moramo da smo stalno u igri.

Svakodnevica u kojoj smo je veoma slična profesionalnom tenisu – nešto li te samo nekoliko meseci odgurne sa terena – odmah iz recimo prvih deset na ATP listi ideš na neko verovatno sedamdeseto mesto…

Neoliberalizam zna da smo zamenjivi.

Kao u Bolivudu – glumcu se nešto dogodi ili ne želi dalje da sarađuje – nema problema – jednostavno se ubaci novi.

Čim ispadneš iz igre – odmah se neko stvori i poželi da bude „baš tu gde si ti bio“.

Na kraju, da se vratim na početak teksta, niko nema svoje mesto – svi se svakodnevno borimo za to „svoje mesto“.

Iluzija je verovati da bilo koja pozicija pripada nužno tebi. Čak mi je i Noam Čomski u jednom razgovoru pomenuo da su pojedini vrhunski intelektualci i profesori ostajali bez radnih mesta zbog okolnosti koje nisu na vreme razumeli. Pregršt je primera za to.

Tvoje je samo ono za šta uspeš da se izboriš i, konačno, kada se izboriš, da to i sačuvaš.

Mi smo često sujetni a sujeta koči napredak, stručnost i razumevanje celokupne slike te rađa osećaj „stabilne pozicije“. Tek kada kristalno jasno shvatimo da nam ništa ne pripada ‘a priori’ i da konstantno moramo da radimo na sebi, verovatno ćemo živeti bolje.

Autor je filozof

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.