Poplave su toliko obuzele našu pažnju da su sve druge teme potisle u pozadinu. Tako se dogodilo da je jedna izjava Ivice Dačića ostala niz dana nezapažena i od revnosnih komentatora i analitičara. A izjave visokih političara zaslužuju posebnu pažnju, jer odražavaju ili nagoveštavaju stavove same Vlade. Dr Dragoljub Todić je osetio potrebu da je prokomentariše u svom tekstu „Sistem generiše manipulacije“ (Danas, 28. maj 2014), razložno ukazujući na nedoumice koje ta izjava izaziva.
Suština Dačićeve izjave je da će naša vlada prvenstveno brinuti o našim nacionalnim interesima, a tek potom o pristupanju EU. Premda je ta izjava data povodom izjašnjavanja o ukrajinskoj krizi, u tekstu se naglašava da je reč (i) o našem načelnom stanovištu. Šta to stanovište podrazumeva? Podrazumeva paralelizam u našim državnim ciljevima i načinu njihovog ostvarivanja. Drugim rečima, da ćemo, kad god se neki naš trenutni interes ne slaže sa interesom EU, odložiti približavanje Evropskoj uniji. Na prvi pogled je ovaj stav podrazumevajući truizam, (očigledna, opštepoznata istina koju je suvišno dokazivati), no on krije dalekosežne posledice.
Razmotrimo najpre Dačićevo stanovište iz najboljeg mogućeg ugla. Naglo usaglašavanje naših zakona i propisa sa zakonima i propisima EU doista može izazvati velike potrese u našoj ekonomiji, kao i u drugim segmentima funkcionisanja društva. Drugim rečima, srljanje nije dobro ni na najboljem drumu. Ne kaže uzaman narodna izreka: i put u pakao može biti popločan najboljim namerama. No, ko to od nas traži? To sama EU u startu podrazumeva – zato imamo rok usaglašavanja svoje legislative sa evropskom od šest godina, a ne šest nedelja ili meseci. Iako je reč o najboljoj legislativi na svetu – sistemu zakona i propisa koji primenjuju sve razvijene demokratske zemlje sveta – dato nam je zamašno vreme da svoj haotičan pravni sistem valjano uredimo. Otkuda onda uopšte potreba za bilo kakvom, a kamoli tako decidiranom diferencijacijom između naših trenutnih i našeg generalnog cilja? Nije li možda reč o nezgrapnom iskazu i diskretnom lapsusu, nastalom u improvizaciji razmišljanja? Iz ukupne artikulacije i intonacije izjave jasno je da nije, i da je reč o stvarnom i odlučnom dvojenju ta dva cilja. Šta to praktično (može da) znači?
Našem ulasku u EU, kao što znamo, prethodi usklađivanje naše legislative sa evropskom u svim oblastima državne organizacije po tzv. korpama (pravni sistem, zdravstvo, prosveta…). U istom sistemu vrednosti to usaglašavanje ima samo taktičku, tehničko-vremensku uslovnost: šta možemo da uskladimo odmah, šta kasnije; šta je važno, šta sporedno… Već u načelu nije moguće vrednosno ili strateško suprotstavljanje – sporna može biti samo brzina, a s obzirom na već dogovoreni dugi rok, ni ona. Osim…
Nije nužna posebna pamet da bi se razabrao jedini mogući razlog ovih dvostrukih merila bez logičkog pokrića. Kao i sve države na svetu, i one koje su ušle ili pristupaju EU, imale su (imaju) zakone skrojene po svojoj meri, po meri saobraženosti celokupne legislative svojim posebnim (vladinim) interesima, daleko i od koherencije i od transparentnosti demokratskih pravnih država. Prelaženjem na sistem istinskog reda i zakona, vladajuće garniture gube mnoštvo privilegija – rastvara se amalgam moći i materijalnih prinadležnosti (nestaje samovolje odlučivanja; svi prihodi i rashodi, od pojedinaca do državnih ustanova, postaju transparentni). To je najveći problem u približavanju domaćih i evropskih legislativa, a ne tehničko-vremenske uslovnosti! Da su na našem mestu Finci ili Nemci, njihovo pristupno vreme ka EU ne bi bilo šest godina već ni šest meseci! Drugim rečima – a to je poenta i reagovanja dr Todića – razlikovanje nacionalnog i evropskog interesa može biti mistifikovano i zloupotrebljeno sve dok ne dostignemo transparentnost u donošenju i primeni svih odluka i stvorimo odgovarajuće kontrolne mehanizme, pre svega na planu novčanih tokova.
Nema bojazni za zaštitu svojih interesa ni unutar EU, sve iole važne odluke donose se konsenzusom – setimo se Danske, koja je blokirala odluke Mastrihta sve dok nije izborila usaglašavanje svog posebnog interesa i interesa EU kao celine. Izjave koje dvoje nacionalni i interes EU stvaraju dvostruku zabunu: i među nama i na međunarodnom planu.
Autor je književnik i publicista
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
