Nema stida za Srebrenicu

Kad su to rekli, ovi političari su pokazali da je njima važnija briga za rejting kod birača nego saznanje o socijalnoj funkciji stida.

Vidi se da je kod njih izostao stid zbog zločinaca koji su počinili brojne masakre u BiH, a sve sa ciljem da planski etničkim čišćenjem i surovošću ostvare „svete nacionalne ciljeve“. A kako se ne bi stideli masovnog streljanja više hiljada Bošnjaka u Srebrenici u roku od samo nekoliko dana ili zbog lokvi krvi na mostu Mehmed paše Sokolovića u Višegradu, koje su ostajale posle klanja svojih sugrađana, komšija i školskih drugova i bacanja njihovih leševa preko ograde u Drinu.

Kišjuhas je dobro uočio da je u Srbiji vlast Demokratske stranke i njenih satrapa pravno rehabilitovala zločince iz Drugog svetskog rata. Vlast Srpske napredne stranke faktički rehabilituje zločince iz ratova devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije. I jedna i druga vlast su posvećeno radile i zdušno rade na tome da „vreme stida“ zbog zločinaca u našim redovima ne samo „prođe“ – već i da nikada ni ne dođe. I zato se odistinski treba vratiti Karlu Marksu, bar ukoliko želimo stvarnu poziciju „lidera na Balkanu“. Skokoviti izlazak iz materijalne i duhovne bede moguć je samo putem osećanja stida. Batalimo „reforme svom snagom“, ovom društvu je neophodna revolucija. A, veli Marks, „stid je već revolucija“, naglasio je Danasov kolumnista.

Ja nikad nisam odobravao mišljenje sagovornika kad su mi govorili da su svi političari isti. Kad sam pročitao u Danasu izjavu jednog političara, povodom presude Mladiću, koja se umnogome razlikovala od drugih, moje se uverenje učvrstilo. „Ova presuda postavlja zadatak pred lidere i Srbije i Republike Srpske da svoja društva upoznaju sa zločinima koji su počinjeni i otvoreno progovore o užasnim stradanjima Bošnjaka tokom rata u BiH“, izjavio je Čedomir Jovanović, predsednik LDP.

U nastavku on je rekao: „Siguran sam da moje društvo nije izgubilo dušu. Možemo mi negirati Srebrenicu – da je to samo sedam-osam hiljada ljudi. Možemo mi negirati da smo terorizovali to Sarajevo, gotovo kao Nemci Lenjingrad – ali tamo je ubijeno deset hiljada ljudi. Hiljadu dece! To je veliki greh! Koliko Srbije razmišlja tako?“.

Svoje ogorčenje u tekstu „Noć uoči presude Mladiću“ (Danas 23. X 2017. g.) jasno je izrazila Snežana Čongradin, kada je ocrtala karakter onih ljudi koji su mislili devedesetih i dvehiljaditih da je genocid pobedio. Da je genocid nad zlim muslimanima sasvim opravdano sredstvo za odbranu srpstva i Srbije. Snežana je iskoristila priliku da nizu javnih ličnosti i običnih ljudi čestita na odsustvu svesti o tome koliko je to što je učinjeno u njihovo ime strašno i odvratno. Ukazala je na zabludu onih koji misle da su danas uzvišeni dok ne osećaju tugu i ne puštaju suzu zbog žrtava. Žrtve ste počinitelja genocida odmah posle onih nesrećnih ljudi stradalih u masakrima, jer ste prokleti i nepromenljivi, poručila im je.

Posle izrečene treće doživotne kazne vojnim komandantima Republike Srpske postavlja se pitanje kakva su očekivanja Bošnjaka, koji su pretrpeli najveće torture i imali najveće ljudske gubitke u ratu devedesetih. Oni očekuju katarzu u Srbiji i RS. I Izvinjenje!

Autor je politikolog iz Nove Varoši