Vojska Srbije svoje objekte brani po svaku cenu. Isti scenario je bio primenjen u slučaju kasarne „Arčibald Rajs“ u Novom Sadu, kao i za prazan samački hotel na Dorćolu u Beogradu.
Iako su napušteni i u lošem stanju, nakon ulaska grupa ljudi kojima je potreban prostor za rad i koji ne žele da dopuste da građevine budu prazne, umesto da se iskoriste na opštu dobrobit ljudi koji žive u neposrednom okruženju i pojedinaca, neformalnih grupa i udruženja koji imaju potrebe za svoje aktivnosti, posle desetak dana korišćenja, Vojska Srbije je preuzimala navedene objekte, izbacivajući korisnike. Slični slučajevi propadanja vojne imovine i čvrste ruke militarne birokratije i odsustva razumevanja i saradnje sa zajednicom prisutan je u celoj Srbiji. I za sve važe ista pravila.
Osim za Hotel Bristol. Koji pritom nije napušten, već radi bez prestanka, pruža ugostiteljske usluge i izdaje sobe gostima. I povrh svega je dom za 30 porodica vojnih lica. I još nekoliko desetina zaposlenih u vojsci kojima Beograd nije stalno prebivalište. I sve tako do ponedeljka 27.avgusta, kada je ovaj hotel zvanično prestao sa radom.
Hotel Bristol je, prema ugovoru za projekat „Beograd na vodi“ iz aprila 2015.godine, zajedno sa još nekoliko objekata kao što su zgrade glavne železničke i autobuskih stanica BAS i Lasta, zgradom „Beogradske zadruge“, okretnicom vagona i drugim objektima na prostoru Savamale, ustupljen od strane Republike Srbije „investitoru“ ovog projekta i to na besplatno korišćenje i dalje raspolaganje. I pored nemuštih odgovora i lažnih uveravanja od strane Ministarstva odbrane koje je vlasnik hotela, da će hotel biti izuzet iz eksproprijacije i da je neophodan sistemu odbrane, Ugovor o zajedničkom ulaganju u „Beograd na vodi“ na engleskom jeziku (verzija koja je jedina važeća) je veoma jasan: Vojska Srbije bez objekta može ostati čak i kada on „na papiru“ ostane u našem vlasništvu.
To se i desilo tri i po godine nakon potpisivanja ovog sramnog ugovora. Nema više Bristola, bar u ovom obliku i izdanju. Vredni radnici i radnice bi trebalo da budu preraspoređeni na druge radne obaveze u okviru Vojne ustanove „Dedinje“, a na njihovo mesto će jednog dana doći radnici na lizing, koji će raditi za srećnog primaoca poklona ovog objekta. Nema više ni pivnice, ni drage teta Slavke, ona će penziju dočekati na nekom drugom mestu, ni aperitiv bara, ni sale restorana. Tu će sutra sedeti neki drugi ljudi, koji neće imati moralne dileme oko sudbine zajedničke imovine, prevarantskim projektom i trošenjem našeg novca za privatni interes. Objekat je spomenik kulture pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika grada Beograda, a iskustvo nam kaže da to nije nikakva prepreka bilo kakvom renoviranju ovog hotela. A mogu ga izdati i trećim licima, kao što su to uradili sa zgradom Beogradske zadruge (Geozavoda). Savršen poklon Vojske Srbije privatnom investitoru, kome nedostaje mašnica na vrhu.
Naime, priča sa hotelom nije skroz dovedena do kraja, s obzirom da u njemu živi i 30 porodica vojnih lica koji su tu privremeno smešteni od 90-tih godina. Dobili su obećanja da će njihov stambeni problem biti rešen, a različite izjave o njihovoj sudbini je dao pakleni trojac: Vulin, Vesić i Mali. Oni su odlučili da i dalje ostanu u hotelu, dok ne dobiju rešenja o stanarskom pravu i njihovoj daljoj sudbini.
Nema više Hotela Bristol. Neka se spremi zgrada Pošte u Savskoj ulici.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
