Nemci dolaze

Čitavu deceniju je građen Putinov kult, pa je sada teško distancirati se od Rusa, utoliko pre što smo nepromišljeno zapostavili potrebu diversifikacije snabdevanja energentima, pre svega gasom. Nije trebalo biti atomski naučnik, pa znati da postavljanje Miće na čelo EPS može samo da uruši elektroprivredu. A razne živopisne Miće su na čelu svih naših nesuvislo tumarajućih kolona, sa grabežom kao jedinom idejom vodiljom.

Rasprodaja nacionalnog blaga – zemlje, vode i vazduha – prirodni je nastavak takvog puta u nigdinu koji bi se u svakoj normalnoj sredini kvalifikovao kao veleizdaja. Već svikao da zemlju vodi bez ikakvog pravdanja, kao upravnik doma za maloumne sa šest miliona štićenika, velmoža se suočio sa otporom tek kad je hteo da protera vlasnike zemlje sa osamdesetak lokacija širom Srbije radi kopanja ruda. Udružili su se seljaci, građani i – u ovom slučaju nije samo otrcana fraza – poštena inteligencija, uključujući važnu podršku SANU, pa je zloglasni Rio Tinto morao da se makar privremeno pritaji, mada ne i da se definitivno povuče sa svojom ne samo prljavom, već i ekološki pogubnom tehnologijom.

Velikoj većini naših ljudi je nepoznato da u moralno kaljave čizme Rio Tinta sada uskaču Nemci. U toku su pregovori sa Vođom koji, po svom običaju, ne oseća potrebu da se posavetuje sa stručnjacima i da pita narod koji će trpeti posledice njegovih odluka. Sagledavanje sledećih činjenica je presudno za budućnost ove zemlje i njenih žitelja:

– U nizu članica EU postoje bogatije rezerve litijuma i bora nego u Srbiji, ali se nalazišta ne eksploatišu zbog poštovanja ekoloških standarda.

– Nemačka ima mogućnost da izdvaja litijum iz dubinskih voda, što je mnogo čistiji i elegantniji tehnološki pristup rudarenju od raskopavanja tla, jer se voda vraća u svoje prirodne podzemne depoe odakle je i crpljena; tamo se još nije pristupilo poslu, jer se usavršavaju metode još bolje od postojećih, već dovoljno bezbednih.

– Mnogi delovi Srbije – oko Bora i Majdanpeka, kamenoloma, površinskih kopova lignita itd. – već liče na mesečevu površinu. Daljim urušavanjem životne sredine, upumpavanjem enormnih količina sumporne kiseline u Podrinju, cijanida u Kučaju i ko zna kojih još otrova drugde, malo će nam ostati oaza za makar relativno bezbedan opstanak.

– Prilično je jasno da nam je Evropa namenila ulogu kontinentalne kloake, preciznije rečeno deponije svog otpada i sedišta najprljavijih tehnologija. Nemo prihvatanje te ponižavajuće role značilo bi višedecenijski, ako ne i stoletni rastanak od sna o integrisanju sa zapadom kontinenta, jer nijedna grupacija, a posebno svojom umivenošću i standardima o čistoći opsednuta EU, nije rada da u svoje redove primi musavog člana kakvi smo sada, a posebno kakvi, po njima, treba da budemo u budućnosti.

– Taj odnos prema nama vidi se i iz tolerisanja karikaturalne demokratske maske koju pred njima pokazujemo. Oni našu autokratiju svrstavaju u hibridne režime, ali ih ne potresaju stanje građanskih (ne)sloboda, odsustvo vladavine prava, sprega vrhova vlasti sa organizovanim kriminalom i ostale nepodopštine, jer računaju da neće živeti sa nama, već pored i mimo nas. Odgovara im naše mračnom prošlošću i kriminalom opterećeno rukovodstvo jer mogu lako da ga ucenjuju.

Kakve su šanse ovog naroda da se odbrani od Rio Tinta, nastavljača njegovih aktivnosti i pritisaka Zapada, trenutno najizraženijih sa nemačke strane? Za posmatrača rada Narodne skupštine – nikakve. Kad najviša vlast, umesto objašnjenja, na najteže optužbe odgovara protivoptužbama upućenim na račun kritičara tipa: „Pa, i vi ste lopuže!“, to nije samo teška socijalna patologija, već prelomno odstupanje od normalnosti. Ispada da je najvažniji utisak posle dvodnevnog sučeljavanja poslanika sa Vođom njegov fakirski trik o navodno izostalom mokrenju tokom dugih 14 sati, uz verovatni strah da mu se kateter ne pomeri ili da ga neko mahinalno ne šutne u potkolenicu, pa da mu se žuta tečnost iz plastične kese razlije niz nogavicu.

S druge strane, ohrabruje što je stručno-naučna javnost listom protiv rudarenja korišćenjem tehnologija izričito opasnih po životnu sredinu. Skeptici bi rekli da je tako bilo i, recimo, sa izgradnjom metroa i Beogradom na vodi, ali da se uvek nađe neko spreman da profesionalnu etiku podredi ponuđenim privilegijama, bilo u novcu, bilo u zvanjima. Za takve nevaljaluke javnost ne može ni da sazna iz dominantno prorežimskih medija, ali u slučaju rudarenja već su uznemireni ljudi iz zona planiranih za iseljavanje.

Problema će postati svesni i njihovi susedi, jer bi im se život pretvorio u pakao. Ti nesrećnici imaju punu podršku iz SANU i sa Univerziteta u Beogradu, tako da oglušavanje o struku iz koristoljubivih razloga zahteva ne samo nepromišljenu hrabrost, već i neodgovornost za sopstvenu budućnost. Izdaja profesionalnih principa može na kratke staze da izgleda primamljivo, ali na ugodan život na Karibima po bežanju iz zemlje u odsudnom trenutku nadvija se senka međunarodne poternice za ekološki kriminal.

Autor je epidemiolog, profesor Medicinskog fakulteta u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.