Nemoguća misija evroparlamentaraca

Opozicionari poručuju da se radi o nedovoljno preciznim predlozima, dok vlast, oličena u Aleksandru Vučiću, tvrdi da je već postignut značajan napredak u navedenom domenu.

„Izborni uslovi su desetostruko bolji nego 2012. godine“, rekao je predsednik Srbije, poznat po sklonosti da upotrebljava brojčane odrednice, koje, uglavnom, predstavljaju hiperbolisanje, ali, bez ikakve sumnje, prijaju „ušima“ njegovih pristalica.

Ne možemo a da se ne zapitamo – ako je „klima“ za izbore toliko poboljšana, zašto aktuelni režim uopšte pregovara sa opozicijom, i to na dva koloseka?

Kako stvari trenutno stoje, čini se da su minimalne šanse da će „posrednički četverac“ iz Evropskog parlamenta uspeti da privoli vlast i „bojkot opoziciju“ da potpišu bilo kakav sporazum.

Stiče se utisak da su od scenarija po kojem svi politički protivnici aktuelnog režima pristaju da učestvuju u predstojećoj izbornoj „trci“ daleko izvesniji novi ulični protesti, kao sredstvo borbe za fer nadmetanje na izborima.

U prilog takvoj tezi govori i podatak da bi za sprovođenje u delo planova evroparlamentaraca o poboljšanju medijske situacije i svega onoga što prati proces glasanja trebalo uložiti mnogo vremena i energije, a naredni izlazak na birališta planiran je već za april 2022.

Imajući u vidu navedene proceduralne i vremenske „začkoljice“, kao i poznatu „averziju“ srpskih vlasti prema „istinskom otvaranju“ Javnog medijskog servisa za glasove koji im nisu naklonjeni, medijatori iz Brisela imaju težak zadatak, maltene nemoguću misiju.

Ipak, moguće je da će i se nešto promeniti u naredna dva-tri meseca.

Uostalom, setimo se Felipea Gonzalesa, bivšeg specijalnog predstavnika OEBS-a, koji je uspeo da rasplete Gordijev čvor, izazvan izbornom krađom na lokalnim izborima održanim u jesen 1996, za vreme režima Slobodana Miloševića.

Tada je opoziciji, okupljenoj oko koalicije „Zajedno“, priznata pobeda u dvadesetak gradova u Srbiji, uključujući Beograd.