Antologijska životna anegdota iz šezdesetih godina prošlog veka kaže ovako: „Vraćali se fudbaleri Pečenjevca traktorom po makadamskom putu u svoje selo, posle pobede u Kruševcu i plasmana u viši rang takmičenja.
Veseo i radostan zbog pobede, vozač zadružnog traktora je dao gas da što pre stignu i proslave uspeh sa svojim seljanima. „Lakše malo Milutine“ – viknu uplašeni kapiten tima – „će izginemo ki Mančester“, aludirajući na avionsku nesreću u kojoj je par godina ranije nastradao gotovo kompletan tim Mančester Junajteda vraćajući se iz Beograda, posle eliminacije Crvene zvezde u Kupu šampiona. Milutinov unuk, zovu ga „Ajnštajn“, danas je nezaobilazni faktor u dvorskoj sviti našeg „kralja kupleraj demokratije“. Obožava da se druži sa pripadnicima nekadašnje „sedme sile“, naročito sa novinarkama.
Setio sam se te anegdote ovih inauguracionih dana, kada je naš „kralj“ obećavao naciji „kule i gradove“ kojima će svemirskom brzinom Srbiju iz 19. prevesti u 21. vek. „Vodeni Beograd“ sa sve muzičkom fontanom, „Crkveni vozovi“, „Autoput kroz Grdelicu“, Fijatova fabrika automobila koja ne radi, „Korejske fabrike čarapa“, Fabrika vagona Goša u štrajku, „kosmički jarbol sa srpskom zastavom“. Kanal Smederevo – Solun se više ne pominje jer to je čiča Tomina utopija.
Dobri naš, nepotkupljivi, skromni, dostojanstveni, hrabri, pravedni, pažljivi, razumni i dalekovidi „kralju“, smanji malo gas, jer ta brzina je opasna po zdravlje pa i život nacije. Da ne izginemo ko Mančester! Čak i pesma kaže: „Ako misliš bilo gde, moraš sporije“. Ionako smo već, svom snagom naših iluzija, tresnuli o zemlju, pa je mudrije da se pre „leta u Kosmos“ pozabavimo malo našim prizemnim životima. Evo „kralju“ šta ja predlažem. Pre par godina si uz saglasnost našeg zastupnika u Vladi deda Krke i njegovih penzionerskih heroja, počeo da štediš i da praviš suficit u budžetu. E sad ako već uzimaš od nas „bogatih“ penzionera pa uzmi malo ili bolje reći sve i od „sirotinje raje“ članova upravnih i nadzornih odbora državnih i javnih preduzeća i njihovih enormnih apanaža. Neka i oni malo budu „tvoji heroji“. Uostalom penzije su temeljno pravo svojine, a šta su i čemu služe te apanaže ti najbolje znaš.
Dobri naš „kralju“ i ovo je ovozemaljska takoreći prizemna stvar: Obratiti pažnju na još neke ljude iz tvoje okoline koje smo mi izabrali da ti pomažu. Spreči ih da ti odmažu kao što si lepo „zapušio“ usta kolegi Dejanu Anđusu.
Mnogi od njih su sa lažnim ili kupljenim diplomama, dakle nemoralni ljudi spremni na sve, samo da sačuvaju privilegije koje im ti daješ. Odreći će se oni i „kralja“ ako im to bude od koristi.
Na kraju mudri „naš kralju“, ne može Srbija nikada postati onakva kakvu ti želiš, moderna država 21. veka, sve dok „tvoji podanici“ u kulturi i medijima rade to što rade. Ti se „kralju“ iz sve snage grliš i ljubiš sa kosovskim kolegom Tačijem, a tvoji podanici u kulturi ne dozvoljavaju čak da se u Srbiji emituje film „Albanke su naše sestre“. Ti izgaraš u Briselu da bi učvrstio mir na Kosovu, a tvoji medijski podanici poručuju naciji da će taj mir biti za sva vremena uspostavljen nuklearnim bombama, samo ako uđemo u uniju sa Rusijom i Belorusijom. To su dakle te „patriote“ koje će braniti Kosovo i Srbiju do poslednje kapi naše krvi i „tvoga znoja“.
Ne dozvoli to i čuvaj se takvih, dobri naš i plemeniti „kralju političkog kupleraja“.
Autor je urednik Sportske galaksije
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
