Foto: BETAPHOTO/SASA DJORDJEVICPored toga što smo ponosna fudbalska nacija, što važimo za jedan od najpametnijih naroda u Evropi (ako ne i u svetu), najbolji smo ljubavnici, ratnici proslavljeni u bezbroj bitaka, slavni potomci Tesle…
Pored svega toga, mnogi ne znaju da smo i vrsni poznavaoci demokratije i izbornog procesa, dedukcije i logike, do te mere da počinjem da mislim da su grčki filozofi bili srpskog porekla. Ma, ubeđen sam u to.
Jer, našeg čoveka je tu nemoguće prevariti. On nepogrešivo zna za koga bi trebalo da glasa, iz izbore u izbore bira ne-po-gre-ši-vo.
Kad god se pokrene priča o glasanju u Srbiji, spreman kao zapeta puška naš čovek ispaljuje rafalno: „Ko? Za njih da glasam? A šta su oni uradili? Znaš li uopšte šta oni nude? Koji im je program? Svi su oni isti…“ (Naravno, pritom misleći na opoziciju.)
Nema šale, bajo moj. Naš čovek ti je ozbiljan analitičar, ne možeš ga tek tako pridobiti i navući na pogrešnu stranu. Kao kondom, recimo, kad ga suprotno navlačiš – odmah pruža otpor.
Eto, recimo, u čast značajnog jubileja u Zrenjaninu, meštani tog grada su pripremili iznenađenje za stranku na vlasti.
Naime, slavimo punih 20 godina kako je Zrenjanin bez ispravne pijaće vode.
Kao što je i red, 57% ljudi u tom gradu je na nedavnim lokalnim izborima glasalo za istu vlast, jer ona sigurno ništa nije kriva…
Pa i sam Balašević je to lepo sročio: „Krivi smo mi“. Dakle, ne oni.
Tu iza ugla nas je sačekao još jedan jubilej; prošlo je tačno 10 godina od katastrofalnih poplava u Obrenovcu, kada su mudri gradski oci savetovali ljude da „bez preke potrebe ne izlaze iz domova, ukoliko za to ne dobiju instrukcije nadležnih organa…“ Nekoliko sati kasnije grad je bio skoro potpuno poplavljen.
Pošto do dana današnjeg niko nije odgovarao za ljudske žrtve i ogromnu materijalnu štetu (ne samo da nije odgovarao, nego su Čučković i Mali avanzovali na bolje pozicije), dedukcijom naš narod donosi jedini logični zaključak – kriva je, verovatno, opozicija.
I tako je 66% glasova u ovoj opštini nepodnošljivom lakoćom otišlo naprednjacima.
Ne znam da li ste i to znali, ali danas Bosilegrad i Surdulica spadaju u devastirane opštine u Srbiji…
Ne, ne držim Vujakliju pored sebe kada pišem kolumne. Radi se o opštinama, odnosno mestima, čiji je stepen razvijenosti ispod pedeset odsto republičkog proseka. Ali, sve je stvar perspektive, to naš narod dobro zna.
Dovoljno je samo da okrenete dno da se nađe na vrhu, i eto njih – među prvima po devastiranosti u Srbiji.
Alal vera, južna prugo! U stvari, vi ni nemate prugu. Što li vas onda tako zovu…
Ma, nema veze, red je svakako da se oni na vlasti nagrade, od naroda Bosilegrada čak 95% glasova, Surdulica 90% za vladajuću opciju. Nek’ se peva!
Kad smo već kod „pevanja“… Kulturno leto u Kuršumliji nikad svečanije, nikad grandioznije… Za koncert srpske maćehe Cece Ražnatović izdvojeno oko 40.000 evra, a nastup „Tropiko benda“ koštaće narod 11.500 evra…
Zašto narod da košta, kažete? Jer su to pare iz budžeta, odnosno njihove pare…
Ma, kad je beg bio cicija, odmahuje narod rukom, samo nek’ je veselo… A zašto Topalko, ili Seka Aleksić, zašto oni ne pevaju? Pa, to je bar lako.
Oni možda znaju da pevaju, ali ne znaju da tiću. A naš narod to najbolje zna, ćuti kao zaliven godinama, i štedi na taj način… Jer, ćutanje je zlato. Zato i može da se razbacuje parama i kiti pevaljke po trgovima…
I pored činjenice da kuršumlijska opština spada u najnerazvijenije u Srbiji, decembra smo imali ubedljivu pobedu vlasti na izborima: preko 60% ćutanjem bogatih građana Kuršumlije dalo im je svoje glasove.
O Nišu i pobedi opozicije koja je sigurna, i zrela (ma, kakvi zrela, prezrela) ne bih sada… Možda i napišem nekad nešto, da mi ne propadne naslov: „Niški jazavac pred sudom“.
Ali, pustiću vam zato mali tizer za Nišku Banju. Kakav obrt!
Pa znate li da je ova banja bila na trećem mestu po broju noćenja u bivšoj Jugoslaviji, a danas je na poslednjem mestu u Srbiji. U brojkama to zvuči ovako – 1977. godine ostvareno je 500 hiljada noćenja, a prošle godine 1.200 noćenja.
Strmoglavo jurimo, dakle, prema ponoru srpskog turizma, ali nema veze…
Ubedljivi naprednjaci u Niškoj Banji sa 63% osvojenih glasova, slave i slikaju se nasmejani i sa podignutim rukama, kao na rolerkosteru koji će se samo nekoliko sekundi kasnije sunovratiti (čujete li i vi vrištanje iz publike).
„Većina ljudi ne želi slobodu, jer sloboda zahteva odgovornost.
Većina ljudi se užasava odgovornosti“, govorio je otac psihoanalize Frojd. Ni on, međutim, ne bi mogao da uradi analizu glasanja naroda u Srbiji na adekvatan način.
Kako smo došli do toga da stranka na vlasti odnese ubedljivu pobedu, ako je u Srbiji prema projekcijama u 2023. bilo oko 800.000 građana apsolutno siromašnih, (to vam je 12,1% naspram 7% koliko je ta brojka iznosila 2020. godine).
Podaci kažu da preko 200.000 dece u Srbiji živi ispod granica apsolutnog siromaštva…
Ne znate šta znači pojam „apsolutno siromaštvo“? Da vam prevedem, to znači potpuni nedostatak sredstava neophodnih za zadovoljavanje osnovnih ličnih potreba kao što su hrana, odeća i sklonište.
Ali, da ne glumimo da nam je baš stalo do neke tamo siromašne dece… Pa, ona su barem živa.
U maju prošle godine desila se nezapamćena tragedija, pucnjava u beogradskoj školi… A naš narod je na izborima u Beogradu nakon toga nepodnošljivom lakoćom glasao za koga? Hajde, kažite. Pa, nije toliko teško…
Ali, nisu oni krivi, ponavljam, krivi smo mi. Zato što ne učimo iz grešaka.
Zato što pokušavamo da budemo odgovorni, da nastupamo razumom, kada bi samo trebalo da prepišemo recept od njih.
Kako bi opozicija konačno odnela pobedu na izborima, besplatno im nudim novi program, prilagođen našim uslovima i našem filozofski mudrom narodu. Moj program glasio bi ovako: „Mi ćemo da povećamo zagađenost vazduha.
Reke ćemo da pretvorimo u kanale kojima teče kiselina.
Još bolje ćemo da vas ucenjujemo i krademo na izborima. Obećavamo da ćete biti još siromašniji, čak prvi u Evropi.
Legalizovaćemo prostituciju na teritoriji Jagodine. Mlatićete nastavnike nekažnjeno do mile volje, a neobrazovane ćemo postavljati na funkcije.
Bez ispravne pijaće vode nećete biti samo u Zrenjaninu, već u celoj Srbiji…“
Mogu ovako do sutra, ali nema potrebe.
Što reče Dis: „Nema smisla remetiti besmislenost u svom toku.“
Autor je lekar iz Niša
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
