Nepodnošljiva lakoća laganja

Zašto sam citirao ovu strofu objasniću na kraju ovog teksta. No, pođimo dalje.

U zanimljivoj, a pre svega, poučnoj knjizi Bila Brajsona koja se zove „Telo – Vodič za vlasnike“, autor je na osnovu naučnih istraživanja koje je opisao i na popularan i duhovit način protumačio, doveo u sumnju da je način na koji ljudsko biće vidi svet oko sebe objektivan, kao i verodostojnost sećanja.

Opisujući oglede koje su naučnici širom sveta sprovodili, pokazao je kako se tehnologijama manipulacije može menjati sećanje na određene događaje iz prošlosti i kako je ljudski stvor podložan nečemu što ćemo za potrebe ovog teksta nazvati „Nepodnošljiva lakoća laganja“ nadalje NLL.

Ono što me zabrinjava, osim toga da što sam znao o funkcionisanju ljudskog mozga kao i da nisam znao, je činjenica da tu vrstu inžinjeringa nad ljudskim sećanjima i čovekovom psihologijom masovno koriste političari skloni i inače manipulacijama, korisnim neistinama, a kako stvari stoje, pogotovu je rabe autokrate i diktatori odlepljeni od stida i stvarnosti, patološki vezani za nekakvu nebuloznu laž koju su proglasili apsolutnom istinom.

Naravno, nisu oni verovatno ni pročitali ove naučne studije, makar i popularnog tipa, kao što nisu razumeli ni dinamit. To za njih rade grupe proračunatih savetnika, agencija, marketinških stručnjaka, medija, koji se kroz regularne poslove bave inžinjeringom nad građanima u ime „Brže, jače, bolje“ ili „Slobode“ ili „Interesa nacije“.

Imam utisak da je Gebels živ da bi radio u kakvoj agenciji i bio veoma priznati stručnjak. Neka mi oproste oni koji još uvek u svoj posao unose i moralne koeficijente. Evo eksperimenta koji je u svojoj knjizi naveo Bil Brajson, a koji ove prethodne reči ilustruje.

Na jednom univerzitetu u Kanadi je 60 studenata dobrovoljaca bilo suočeno sa optužbom da su u pubertetu počinili zločin krađe i napada zbog čega su bili uhapšeni. Ništa od svega toga se nije u stvarnosti dogodilo, ali posle tri seanse sa ljubaznim ali manipulativnim ispitivačem, 70 posto dobrovoljaca je priznalo izmišljeni zločin, dodajući često žive inkriminišuće pojedinosti, koje su u potpunosti izmislili ali su u njih verovali.

Poslednjih dana se u nas na „ovom našem prostoru“ dešava vrlo živa rasprava oko toga treba li uvesti sankcije Rusiji ili, kvazi neutralno, biti na strani Rusije. Moj je stav poznat iz prethodnih tekstova i ovo nije tekst o „ZA I PROTIV SANKCIJAMA“.

Naime, vrlo često se upoređuje bombardovanje Srbije od NATO snaga i napad Rusije na suverenu i nezavisnu Ukrajinu.

U Utisku nedelje od 19. 6. 2022. godine predavač na Harvardu sociolog Danilo Mandić pokušao je da obesmisli putinofiliju i rusofiliju objašnjavajući da se ne može zlo koje Putin čini objašnjavati agresijom i bombardovanjem Srbije 1999. Pogotovo se ne može za to navijati. Da je to patologija i bolest. Delim ovo mišljenje Danilovo i dirnula me je njegova ljudska potresenost takvim stanjem u Srbiji.

Međutim i Danilo i 95 posto nacije zaboravlja da je NATO intervencija koju ja ne pravdam, da se razumemo, imala predigru i da se odgovornost srpskog političkog i vojnog vrha za zlodela koja su se na Kosovu dešavala ne može isključiti i zaboraviti. Humana preseljenja, hej HUMANA, sanacije terena, masakr nad civilima, (eno u Batajnici nadomak Beograda, masovne grobnice), to već duže vreme niko ne spominje. OK, vrlo mali broj pojedinaca i organizacija civilnog društva.

Ovom narodu nije omogućeno da se suoči sa zlom koje je u njegovo ime proizveo režim Slobodana Miloševića, zašta je, što se mene tiče, odgovorna Demokratska stranka. Od prerušenih radikala se moglo očekivati da će, koristeći se gore navedenim metodama, sve učiniti da narative prilagodi potrebi da se zločini zaborave a zločinci proglase herojima. Koji god su stručnjaci marketinga ovome doprineli uradili su zao posao i nisu bolji od dr Mengelea koji se skrivao po bespućima Argentine.

A za kraj, evo ponovo stihova Idola i objašnjenje. Uzmi me nežno dok sam još tu/sve što volim je daleko, daleko/voli me nežno dok sam još tu/sve što imam je kod mene, kod mene/uzmi me nežno dok sam još tu. Stihovi s početka teksta mesto reči „uzmi“ i „voli“ uvek imaju reč „laži“. Nepodnošljiva lakoća laganja-NLL, shvatili ste. Za odbranu od laži potreban je napor. Nije lako ali je neophodno.