Nepoželjne analize, a ne nepouzdani podaci

Dok je u čisto privatnom sektoru, ne uzimajući u obzir male preduzetnike, jer je statistika zarada u ovom delu nepouzdana, iznosila 48.268 dinara“.

Dakle, “ne bez zaposlenih kod preduzetnika“ kako tvrdite u demantiju nego bez „malih preduzetnika“. Molimo Vas da nam pojasnite zašto su podaci za 232.765 preduzetnika nepouzdani? Znači li da su onda i podaci za 236.359 zaposlenih kod njih nepouzdani?

Dalje navodite: “U obračun prosečne mesečne zarade ne ulaze svi preduzetnici i zaposleni kod njih, već deo njih kojima je zarada za prethodni mesec isplaćena do određenog dana u mesecu kada se podaci preuzimaju iz Poreske uprave“!? Ovakav model obračuna neto isplaćene zarade isključuje iz statističkog obuhvata sve preduzetnike koji ne isplaćuju redovno plate za tekući mesec ili sa platama kasne više meseci. Model obračuna ne „vidi“ sve neisplaćene plate u obračunskom periodu kod preduzetnika i zaposlenih kod njih. Prosečnu platu kod preduzetnika i zaposlenih u ovom sektoru možemo izračunati ako ukupan iznos isplaćenih neto zarada za obračunski period podelimo sa ukupnim brojem preduzetnika i zaposlenih kod njih. I to nas interesuje. Zavod obračunava prosečnu neto isplaćenu zaradu, a ne prosečnu neto zaradu u ovom sektoru.

Tvrdite da je prosečna neto zarada za jul kod pravnih lica i zaposlenih kod preduzetnika 46.280 dinara. Znači li to da i 236.359 zaposlenih kod preduzetnika prima ovaj prosečan neto iznos plate i da preduzetnici isplaćuju mesečno bruto plate zaposlenima oko 75.000 dinara. Znam, pouzdano, da su trenutno najugroženiji deo društva veliki broj prezaduženih preduzetnika i zaposlenih kod njih. Tvrditi da je prosečna neto plata njih i zaposlenih u ovom sektoru 46.280 dinara je apsolutno neprihvatljiva.

Kontroverze je jednostavno izbeći ako objavite podatak kolika je prosečna neto zarada preduzetnika i zaposlenih kod njih. Radi se o 469.124 plata, a onda te podatke iskoristite i za obračun prosečnih plata na nivou Republike Srbije.

Kada je u pitanju Anketa o radnoj snazi postoji nekoliko dilema. Da li se u obračun stope nazaposlenosti uzima podatak o broju “obeshrabrenih“ – onih radno sposobnih građana koji se ne žele prijaviti na Zavodu za zapošljavanje jer se ne nadaju zaposlenju ili neće da rade? Radi se o velikom broju građana koje mnoge zemlje statistički obuhvataju pa čak i SAD.

Pa dalje kažete „da broj neformalno zaposlenih poslednjih godina ne varira značajno, već se, u zavisnosti od sezone, kreće od 500.000 do 700.000“. Zar za Vas nije značajno variranje u rasponu od 200.000 neformalno zaposlenih? Koliko je „pouzdana“ zvanična stopa nezaposlenih ako je varijabilni broj neformalno radno angažovanih 200.000?

Ne želim biti zlurad. Eto sreće da me podaci demantuju. Mi ne moramo znati statističke metode, plaćamo Vas da odagnate našu skepsu kad je ima, pojasnite rezultate koje iznosite i date pouzdane statističke podatke koji će odagnati sumnje poslovne zajednice i građana u egzaktnost nekih podataka i metodologije obrade statističkih podataka. To je Vaš primarni interes. Moje izvinjenje je najmanje što mogu iskazati kad otklonite naše dileme.

Milan Knežević

Asocijacija MSP