Da li neko uopšte zna koliki je broj privrednih, pokrajinskih, lokalnih i kojih još komora u Srbiji i kako se one finansiraju. Postojećim zakonom privredni subjekti nisu u obavezi da finansiraju privredne komore. U ranijim vremenima, Privredne komore bile su stožer privrednih aktivnosti u nekadašnjoj federaciji. Možda se nekome nije svideo privredni sistem i način rukovođenja privredom, ali su Privredne komore imale veliki uticaj u tadašnjoj privredi. Šta se sada dešava u komorama?
Da bi se dobio odgovor potrebno je povezati rad i donete odluke Vlade, resornih ministarstava, lokalnih samouprava i centara moći, o privrednim aktivnostima. U donošenju odluka i realizaciji najmanji uticaj ima privreda i privrednici. Vladine odluke sprovode se u praksi otežano i usporeno. Gde je tu „usko grlo“? Razni funkcioneri, postavljeni na razne načine i određene strukture na raznim nivoima vlasti, da bi opravdali svoje poslovanje i postavljenje, zakonskim i podzakonskim, u mnogim slučajevima nejasnim odlukama, usporavaju privredne aktivnosti. Privrednicima je otežana saradnja sa resornim ministarstvima i lokalnom samoupravama u nameri da iznesu svoje planove, programe i probleme. Kod privrednika se ustalo izraz „borba sa vetrenjačama“. Mnoge ideje, predlozi, planovi i kritike ne odgovaraju vlastima na svim nivoima.
Osnovni problemi u komorama su: nemaju uticaj na rad i odluke vlade i lokalnih samouprava; nejedinstven komorski sistem; neadekvatna struktura i način zapošljavanja i stručnost u radu, način odlučivanja i značaj tih odluka; privredne aktivnosti su preuzele agencije; izgubljeno poverenje kod privrednika Sada se pokušava da se komorski sistem uredi nalik na Austrijski ili Nemački. Zamisao u jednom delu može da bude i dobra. Osnovna problemi pritom su razlike u privredi, česta promena kursa politike, odnos državnog i privatnog sektora. Zatim, tu su mentalitet, radna disciplina i sigurnost na radu, finansijska disciplina i pomoć privredi, uticaj i nadzor države na uticaj pozicije moći i kontrola monopola i siva ekonomija
A privredni sistem u predloženim državama funkcioniše sa osnovnim premisama: znaju se vodeće privredne grane; dugoročno je uređen pravni i institucionalni uslov delovanja privrede; privatna svojina ima prednost nad državnom svojinom i decentralizovano je postavljanje i realizacija planova i programa; privredna politika je regulativna, ciljajući na kratkoročne ostvarive rezultate. Pored toga tu su princip pravednosti i jednakih šansi na tržištu, sprečavanje monopola i pozicija moći, finansijska disciplina…
Vojin Plavanski, preduzetnik iz Beograda.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
