Neprimereno poređenje

Kertes je bio visoki funkcioner SPS-a u vreme Slobodana Miloševića, a ja nisam član, pa čak ni simpatizer nijedne stranke. Kertes je bio direktor tadašnje Savezne uprave carina – ja sam nezaposleno lice, uredno prijavljen na birou i bez ikakvih primanja. Pošto nemam nikakva primanja, autor bi morao znati da, shodno tome, ne mogu biti ni u čijem vlasništvu, niti suvlasništvu, kako se to u tekstu navodi. Zatim, Kertes je krivično osuđivano lice – ja nikada nisam bio ni optužen ni za šta. Kao dete iz mešovitog braka, vaspitavan u duhu vrednosnog sistema u kojem humanističke težnje imaju primat nad nacionalnim obeležjima, nikada i nikoga nisam vrednovao niti poredio po nacionalnoj osnovi. Sasvim suprotno, to je bila odlika nekog drugog vremena i nekih drugih ljudi, ali po svemu sudeći danas i Dragoljuba Petrovića i dnevnog lista koji propagira ovakve njegove stavove i smatra ga svojim „omiljenim autorom“.

Autorov postupak u kojem koristi nacionalno poreklo mog imena kako bi me izjednačio sa Kertesom uopšte me ne iznenađuje, jer je time po ko zna koji put potvrdio sve ono o čemu sam pisao i o čemu nastavljam da pišem u svojim tekstovima u Politici, kako vezano za njegovu, tako i u vezi sa neprofesionalnošću, neodgovornošću i šundom kod srodnih kolumnista u nekim drugim medijima. Ono što me iznenađuje jeste to što ste dozvolili da se na stranicama Danasa ljudi porede i razvrstavaju po nacionalnoj osnovi, jer da moje ime nije Ištvan, poređenje sa Kertesom ne bi imalo nikakvog drugog smisla. Da li je onda u redu dozvoliti takvo poređenje? Da li se to zove sloboda izražavanja? Da li dozvoljavate uvrede na nacionalnoj osnovi samo zato da vas Petrović slučajno ne bi optužio za cenzuru, onako kako je to činio sa drugima proteklih meseci, jašući na sveopštoj propagandi protiv aktuelne vlasti? Ovakvim propustima pokazali ste svojim čitaocima da niste ni blizu renomea kojim vas svi oni koji su unesrećeni dolaskom naprednjaka na vlast samo zato što su naprednjaci po svaku cenu pokušavaju častiti.

Na kraju bih ukazao na još jednu autorovu grešku. On implicira da su moji tekstovi predugački zbog toga što su objašnjenja iskonstruisanih slučajeva „cenzure“ u njima nategnuta. To je netačno. Moji tekstovi su predugački zbog toga što je navodnih slučajeva „cenzure“ bilo toliko mnogo i što ja ne želim da propustim nijedan, a da ne pokažem da su bile u pitanju sve same fabrikacije. U krojenju te lažne atmosfere učestvovao je i Dragoljub Petrović, čije sam postupke svakako planirao da razradim u svom trećem nastavku teksta Operacija cenzura koji će se ticati slučaja „Škoro“ i navodne cenzure koju je vršila vlast tokom vanredne situacije zbog poplava. Petrović to vrlo dobro zna, veoma je svestan svoje nezavidne uloge u toj epizodi, te je njegova nervoza dok iščekuje klimaks mog serijala razumljiva. Međutim, ta nervoza i dalje nije i ne može biti opravdanje za uvredu po nacionalnoj osnovi. Ako pak jeste, ovom prilikom vaši čitaoci treba da znaju da među vama postoji najmanje jedan dokazani šovinista i da list Danas nema apsolutno ništa protiv toga. Štaviše, on ga i kultiviše.

Autor je saradnik Instituta za javnu politiku