Nepromišljena reakcija

p { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; }p.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }p.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }p.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Iz naslova i nadnaslova čitaocima se sugeriše, nadam se nepažnjom autora članka koji me je „upakovao“ u Šešeljevo društvo, a prenetom izjavom Autonomnog ženskog centra se čak izričito tvrdi da sam ministarki Mihajlović na Tviteru uputio „seksističku i primitivnu“ poruku. To je, međutim, ordinarna i lako dokaziva neistina. Da o „pozivu na silovanje“ i ne govorim. Moj sporni tvit, koji se s pravom može okarakterisati kao nepristojan, a zbog kojeg sam se odmah izvinio, ne čekajući reakciju AŽC ili Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, nije bio upućen ministarki Mihajlović, niti bilo kojoj konkretnoj ženskoj osobi, još manje svim ženama koje se bave politikom.

On je bio nepromišljena reakcija na poplavu vulgarnosti i uvreda koje su mi zbog kritika predsednika Vlade Srbije uputili anonimni korisnici Tvitera. Jednom od tih anonimnih siledžija, poznatim pod nazivom botovi, uistinu nepoznatog pola, upućen je moj tvit. Botovi, organizovani, plaćeni i centralno instruisani pljuvači političkih neistomišljenika, po svojoj funkciji i ulozi u domaćem političkom životu, nisu osobe, već fenomen i tako ih treba i tretirati. Budući da nisu realne osobe, već fenomen, botovi nisu ni muškarci, ni žene, pa je upitno pitanje njihove zaštite od strane Poverenice za ravnopravnost polova. Iz istog razloga, sa indignacijom odbacujem neutemeljene i zlonamerna tvrdnje da širim mržnju prema ženama i da ih omalovažavam i odbijam poređenje sa onima kojima se tako nešto objektivno može da pripiše.

Svi drugi, sve žene, bile one javne ličnosti ili ne, punu zaštitu treba da dobiju, pa tako i u tekstu pomenute ministarka Mihajlović i Sanda Rašković Ivić, ali i sve druge, široj javnosti nepoznate žene.