Nerealan kurs dinara za špekulante

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Slično mišljenje u Danasu izneo i direktor Tarketa Nikola Pavičić, kada je izjavio da je nerealan kurs dinara napravljen za špekulante a ne za proizvođače koji žele da izvoze. (Danas, 24-25. 10. 2015).

Kao i Madžar i Pavičić, na posledice slabog izvoza i upornog vođenja politike očuvanja jakog precenjenog dinara, koji se direktno odražava na izvoz, ukazao je prošle godine i kolumnista Danasa u rubrici „Obrnuta ekonomija“ Dragan Vujadinović. U tekstu „Jak dinar u slaboj privredi“ (Danas, 14. jun 2014) on je na jasan način iskazao želju da u novinama ne samo informiše već i da edukuje i razotkrije, običnim građanima nevidljive, ozbiljne društvene poremećaje. Pa ipak, iako je uvaženi ekonomista i kolumnista Vujadinović napisao „da se nabildovanim i friziranim dinarom, kao i populističkom ekonomskom politikom ruinira proizvodnja i industrija“, za divno čudo to je ostalo bez ozbiljnije reakcije stručne javnosti i državnih struktura.

Vujadinović nam je istovremeno naveo primer da je kurs evra u periodu od 2005. do 2014. porastao samo 39 posto (sa 83 na 115 dinara), a da je kumulativna stopa inflacije bila 123 posto, dakle tri puta više. Po njemu, da je kurs pratio „domaću“ inflaciju, evro bi vredeo 260 dinara. Narodna banka, sadašnja vlada a i ona Cvetkovićava, dičile su se postignutom makro ekonomskom stabilnošću u ovoj zemlji. Međutim, logično se postavlja pitanje, šta od takve stabilnosti imaju izvoznici, koji sa kursom od 120 dinara za evro ostvaruju mizeran profit. Jasno je da su time destimulisani strani a i domaći investitori, da otvaraju nove industrijske pogone i zapošljavaju nove radnike. Ili, prevedeno na konkretan teren, šta od makro ekonomske stabilnosti i ovakve ekonomske politike ima moja supruga koja je pre pet godina otišla u penziju sa 250 evra, a sada je njena penzija 190 evra, za koju može kupiti znatno manje potrošnih dobara nego pre.

Vreme je pokazalo da opredeljenje za režim plivajućeg kursa dinara, sa malim padom vrednosti dinara, nije dalo rezultate. Koliko vidim reč devalvacija je proterana iz javne upotrebe. Ne znam zašto je to tako, ako devalvacija dinara, kao ekonomska kategorija, za naše uslove može značiti i spasenje. U štampi se pominje preveliki uticaj uvoznog lobija na formiranje „političkog“ kursa dinara, a primetno je da se i stidljivo spominje ekstraprofit koji ostvaruju uvoznici. Na kraju, izgleda da neki izlaz iz začaranog kruga možemo naći tek ako budemo prisiljeni da počnemo više uvažavati ekonomsku struku i nauku.

*Autor je politikolog iz Nove Varoši